У селу Слатина, у околини Крушевца, обележена је годишњица Слатинске борбе, која се догодила 19. фебруара 1943. године, између бораца Расинке чете Расинског НОП одреда и Немачке потерне групе, која је имала задатак уништавање Народнодолободилачког покрета на Јастребцу.У току ове борбе погинуло је 7. партизана Расинке чете, а рањено 5. На страни Немачког фашистичког окупатора погинуло је 5. војника, а рањено 3. Након борбе која се догодила у раним јутарњим часовима 19. фебруара 1943. године, Немци су се вратили у село и извршили одмазду невиђених размера у овом делу Србије. Село Слатина је мало подјастребачко село са свега 27 домова. Окупатор је спалио свих 27. кућа и стрељао 11. мештана затечених на лицу места у селу, а наложено је да стреља још 5. мештана Слатине који су се налазили у логору Бањица у Београду и логору у Нишу. Према броју становника који су живели у селу 92 и спаљивања имовине, сигурно је, да је Слатина претпела највећи егзодус у Србији, у току Другог светског рата и Народноослободлиачке борбе... Након спаљивања села и стрељања становника, преживелим сељанима је забрањљен повратак у село и обнова кућа. Село је обновљено тек након завршетка рата.
Градски одбор СПС Крушевац, традиционално на дан Слатинске битке, у знак одавања поште погинулим партизанима и стрељаним мештанима, полаже цвеће на спомен обележје „Камени цевт“, у Слатини, које од забораба чува успомену на окупаторске жртве фашистичког терора.
Обележавању 72 годишњице Слатинске битке, присуствовали су Владимир Тасић председник Градског одбора СПС Крушевац и Јелена Ђорђевић, шеф одборничке групе СПС У Скупштини града Крушевца.
Обележавању 72 годишњице Слатинске битке, присуствовали су Владимир Тасић председник Градског одбора СПС Крушевац и Јелена Ђорђевић, шеф одборничке групе СПС У Скупштини града Крушевца.
Обележавању годишњице Слатинске борбе присуствовао је и велики број мештана и грађана Крушевца