2.0 - DEMOKRATIJA

DEMOKRATIJA

Socijalisti Srbije su uvereni u to da su ideje socijalizma i demokratije u svom pravom značenju nerazvojno povezane.Istinski pravično društvo nije moguće ako svi građani nemaju podjednaka prava da učestvuju u donošenju odluka tamo gde žive i rade i u izboru svojih predstavnika u organima države. I obratno, istinska demokratija nije moguća ako ne postoje određeni materijalni preduslovi da bi građani mogli koristiti zakonom zagarantovana prava i slobode. Socijalizam kao društveni poredak koji obezbeđuje i slobodu i jednakost i pravičnost, omogućuje da se demokratija dalje razvija u odnosu na svoje elementarne, liberalne oblike.

2.1. Ukidanje monopola moći

Demokratija u svom izvornom smislu jeste vlast naroda. Moderna politička misao je tu osnovnu ideju demokratije izrazila principom suverenosti naroda u odnosu na bilo koju vladu, organizaciju ili bilo koji poseban grupni interes. Da bi narod zaista mogao vladati - neposredno, u mesnim i radnim organizacijama i posredno, preko svojih izabranih predstavnika u političkim ustanovama celog društva - mora biti ukinut svaki monopol moći. To iziskuje da politički sistem mora biti tako izgrađen da nijedna politička partija ne može trajno podrediti državu svojim posebnim partiskim interesima. Postojanje političke opozicije je, prema tome, normalno stanje slobodne političke zajednice. To dalje znači da nijedna društvena grupa ne može postići toliku ekonomsku moć da bi joj to obezbedilo monopol na proces odlučivanja o bitnim javnim pitanjima. To dalje znači da nijedna politička organizacija ili društvena grupa ne sme imati monopol moći nad kulturnim ustanovama i sredstvima masovne konunikacije.

Iz toga sledi da je demokratija neophodna ne samo u politici već u oblastima privrede i kulture, i to kao posredna ("predstavnička") i neposredna ("participativna").

2.2. Predstavnička demokratija

Socijalistička partija Srbije smatra da je predstavnička demokratija nzaobilazna tekovina savremene civilizacije. To podrazumeva izbornost i smenjivost državne vlasti. Predstavnici naroda koji nose odgovornost za donošenje osnovnih političkih odluka, biraju se slobodnim, tajnim, neposrednim izborima. Oni su odgovorni svojim biračima i mogu biti opozvani kada zloupotrebljavaju vlast ili je koriste za posebne sebične interese.

Da bi se sprečila prevelika koncentracija vlasti, ona se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Pošto je u parlamentalnom predstavničkom sistemu izvršna vlast (vlada) potpuno zavisna od zakonodavne vlasti (parlamenta), Socijalistička partija Srbije smatra demokratskijim rešenjem predsednički sistem, u kome se neposredno bira predsednik Republike, koji se nalazi na čelu izvršne vlasti. Da bi se obezbedila puna nezavisnost sudske vlasti, sudije se biraju na duže razdoblje ili doživotno, a mešanje u njihov rad tretira se kao krivično delo.

Da bi svi politički izbori bili zaista slobodni, neophodna je mogućnost isticanja većeg broja kandidata. To predpostavlja slobodno udruživalje građana u političke partije, pokrete, saveze i najrazličitije druge političke organizacije, slobodu štampe, javnog okupljanja i govora. Kandidati na izborima ne moraju biti članovi nijedne partije. S obzirom na to da je u postojećim partijama organizovana samo petina ukupnog biračkog tela, bitan uslov demokratije je da grupa građana (čija je veličina utvrđena izbornim zakonom) može predložiti za poslanika bilo kog pojedinca kao nezavisnog kandidata.

Socijalistička partija daje prednost većinskom izbornom postupku jer je demokratskiji. Po njemu kandidat može biti izabran za narodnog predstavnika samo ako u svojoj izbornoj jedinici (već posle prvog ili drugog kruga) dobije većinu glasova. U tom slučaju poslanik je i neposredno odgovoran svojim biračima.

Slabost proporcionalnog sistema jeste u tome što poslanika ne biraju neposredno građani već rukovodstvo partije na čijoj je izbornoj listi bio, kao i u tome što isključuje mogućnost isticanja nezavisnih kandidata koje predlažu grupe građana. Taj sistem nameće građanima da glasaju za partije, a ne za pojedinačne kandidate iako tek manje od četvrtine građana pripada bilo kojoj partiji. Ipak, Socijalistička partija Srbije samtra da je dobra strana ovog izbornog postupka u tome što on pokazuje realni odnos političkih partija i omogućuje manjim partijama učešće u Narodnoj skupštini. Zbog toga socijalisti ne isključiju mogućnost kombinovanja većinskog izbornog postupka s proporcionalnim.

2.3. Neposredna demokratija

Zalažući se za potpuno ostvarivalje u praksi svih onih tekovina predstavničke demokratije koje su se afirmisale već u građanskom društvu krajem devetnaestog veka, pa i u Srbiji od 1903. do 1921. godine, socijalisti Srbije smatraju da istoriski razvoj demokratije njima nije iscrpljen, te da ekonomski i kulturni uslovi demokratskog socijalizma omogućuje njen još širi i dosledniji razmah.

U nove oblike demokratije valja, pre svega, uvrstiti znatno veće mogućnosti neposredne participativne demokratije nego što postoje u građanskom društvu. Ustanova referenduma, koja se, sem Švajcarske, retko gde koristi u razvijenim društvima, omogućuje građanima da se neposredno izjašnjavaju i odlučuju o krupnim pitanjima društvenog života. Značajna je i ustanova narodne inicijative. Grupe građana treba da imaju pravo da pokreću određena društvena pitanja, što podrazumeva postojanje legalnog postupka po kome su odgovarajući organi vlade obavezni da reaguju na ovakvu inicijativu.

Klasičan oblik neposredne demokratije je lokalna samouprava. Pored prava na učešće u izborima, građani moraju imati pravo učešća u odlučivanju u mesnim zajednicama. Mnoga pitanja od neposrednog značaja za svakodnevni život građana mogu se rešavati u okviru mesnih zajednica. Građani imaju pravo na samoorganizovanje i mogu stvarati bilo koje organe lokalne samouprave.

Samoupravni saveti su narodna demokratska forma koja se spontano javljala u svim velikim oslobodilačkim pokretima u novijoj istoriji. U "realnom socijalizmu" ideja "sovjeta" je ostala samo ideološki mit. U jugoslovenskom društvu samoupravljanje je, posle velikih početnih uspeha (1953 - 1965. godine) sputano i deformisano. Ono nije moglo biti u praksi ostvareno jer je bilo nespojivo s monopolom vlasti partiske i državne birokratije. Neformalne grupe u preduzećima su uspešno kontrolisale radničke savete i blokirale njihove pokušaje samostalnijih inicijativa. Istinske samouprave je, u stvari, bilo premalo, a ne premnogo. Međutim, s obzirom na zloupotrebu ove ideje, ona je umnogome kompromitovana i u praksi se pokušava da ostrani i ono što je bilo napredno i demokratsko u njoj. Ta velika emancipatorska ideja dobija svoju istinsku šansu tek u društvu u kome nema ni monopola jedne partije, ni monopola privatnog kapitala. U takvom društvu, za koje se bori Socijalistička partije Srbije, zaposleni preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju u radu svog preduzeća. U upravnim odborima preduzeća koji vrše opštu kontrolu nad radom direktora i njegovog aparata, treba da sede ne samo predstavnici vlasnika, već i predstavnici zaposlenih radnika. Pravom na saodlučivanje i samoupravu zaposleni u socijalizmu prevazilaze status najamnih radnika.

2.4. Republikanski oblik države

Na osnovu svog doslednog demokratskog opredeljenja, socijalisti se zalažu za republikanski oblik države. Ustanova monarhije je ostatak predmoderne epohe. Ona je u principu u suprotnosti s demokratijom jer se monarh ne bira, već se na to mesto dolazi po rođenju.

U parlamentarnim monarhijama u Zapadnoj Evropi monarh je još samo simbolična figura, ali i tu je ustanova monarhije ostatak tradicije u demokratskom sistemu, koji tom sistemu uglavnom ne smeta. Takva situacija je ishod vekovne borbe demokratskih snaga za ograničavanje kraljevske vlasti. U Srbiji nije ograničavana institucija monarhije već su uklanjani pojedinačni kraljevi. Oni koji su se vraćali pokušavali su uvek iznova da vladaju na autoritaran način. Ovakvo istorisko iskustvo je dopunski razlog zbog koga se socijalisti Srbije odlučno protive monarhiskom obliku države.

2.5. Odnos vlasti prema građanima

Odnos vlasti prema građanima je bitni indikator demokratičnosti političkog sistema.

U birokratskom sistemu uprave, kakav smo imali u najvećem delu naše istorije, vlast se držala nadmeno i bahato prema narodu. To je, u znatnoj meri, ostatak autoritarnih tradicija. Jedna od tih tradicija je kleriklna: da bi učvrstili sopstvene privilegije dobijene od državne vlasti, Crkva proglašava da sva vlast dolazi od boga. Posebno je snažna patrijarhalna tradicija koja ljude na vlasti poistovećuje s roditeljima i starijom generacijom prema kojoj se obavezno mora biti poslušan. Tu je i predmoderna, srednjevekovna tradicija, po kojoj je građanin - podanik koji državi i vladaru duguje apsolutnu lojalnost.

U Srbiji i Jugoslaviji je biroktatski odnos vlasti prema građanima podsticalo i to što su posle prvog i drugog svetskog rata na vlast dolazili ljudi ne samo prema svojim sposobnostima, već i prema zaslugama iz tih ratova. Ako vlast uopšte kvari ljude, onda se to naročito dešava kada se ta vlast shvati kao doživotna nagrada za zasluge.

Socijalisti Srbije se, stoga, zalažu za to da se položaj na vlasti shvati kao izraz poverenja naroda, kao izazov, i kao prilika da se nešto korisno uradi za narod. Građanin nije podanik, već subjekt narodnog suvereniteta. Funkcioner vlasti nije gospodar već sluga naroda (reč "službenik" upravo to i znači), čiji osnovni motiv mora biti javno dobro, i koji kritiku svog naroda treba da shvati kao preduslov boljeg obavljanja dužnosti.

2.6. Demokratska politička kultura

Demokratski razvoj ne zavisi samo od političkih ustanova i zakona već i od političke kulture. Političko ponašanje - a osobito politički govor, način donošenja odluka, odnos prema političkim protivnicima - pored političkih, treba ceniti i na osnovu kulturnih i etičkih merila. To znači da se politika ne sme svesti samo na bezobzirnu i beskrupuloznu borbu za vlast, već se mora shvatiti kao delatnost koja služi javnom interesu zajednice i koja vodi računa o kulturnoj tradiciji, dobrom ukusu, dobrim običajima, o pravnim i moralnim principima.

Demokratsku političku kulturu naročito odlikuje duh tolerantnosti prema tuđim idejama i političkim snagama. Razume se, tolerantnost se ne sastoji u tome da se tolerišu zlo, agresija i nečovečnost, već u pažljivom i odmerenom stavu prema gledištima koja se razlikuju od sopstvenih. Drugim rečima, ne polazi se od crno-belog ideološkog stanovišta po kome "istorija počinje od nas", po kome smo "mi u posedu apsolutne istine i pravde, a sve drugo i različito mora biti laž i nepravda", i po kome svako "ko nije s nama, mora biti protiv nas". Iako je neko uveren da je u osnovi u pravu, mora biti dovoljno mudar da predpostavi da njegovo rešenje nije jedino ispravno, da u njemu možda ima neka ograničenost, da može biti i alternativnih rešenja, u kojima ima nešto dobro što nije za odbacivanje i što se može iskoristiti za popravljanje sopstvenog stanovništva.

Socijalisti Srbije se opredeljuju za laičku državu i političku kulturu nasuprot klerikalnoj i teološkoj, zato što je klerikalizam izrazito netolerantan i dogmatičan i što se jedan politički sistem može smatrati demokratskim u onoj meri u kojoj je odvojio svetovno od religioznog i državno od crkvenog.

Socijalistička partija Srbije smatra da je za prevazilaženje sporova u višestranačkom društvu najprikladniji metod - dijalog, u kome su učesnici ravnopravni i sposobni za argumentovanu raspravu. Dijalog je moguć samo ako učesnici imaju sopstvena uverenja, koja su u stanju da obrazlože, ali su i tolerantni prema idejama različitim od sopstvenih. Međutim, dijalog je moguć samo ukoliko postoji saglasnost o temeljnim predpostavkama humanog i demokratskog poretka. On nije moguć s onima koji se služe nasiljem, koji bezobzirno krše ljudska prava drugih i koji lične interese stavljaju iznad opštih.

Demokratska politička kultura za koju se zalažemo, podrazumeva da se na istaknutim mestima u političkom životu nađu sposobni i odlučni ljudi s profesionalnim i ličnim ugledom, koji su uvereni u ideje svoje partije, aktivni i dosledni u njihovom ostvarivanju, lišeni materijalne i političke gramzivosti, koristoljublja sujete i sebičnih motiva - ljudi koji lične interese neće stavljati iznad opštedruštvenih i nacionalnih.

2.7. Demokratija u Socijalističkoj partiji Srbije

Samo ona politička partija koja neguje demokratske odnose u svojim redovima u stanju je da se bori za demokratske odnose u društvu.

To, pre svega, znači da moraju biti otvoreni svi kanali komunikacije između članstva i rukovodstva, i između rukovodstva različitog nivoa - od mesnih organizacija do Glavnog odbora. Oblikovanje i formulisanje politike, donošenje odluka i izbor kadrova mora teći od "baze do vrha". Time nije dovedeno u pitanje postojanje vođstva partije koja ima čvrsta uverenja i uživa autoritet u članstvu. Ali, to mora biti autoritet zasnovan na sposobnostima, znanju, mudrosti, dalekovidnosti i organizatorskom talentu rukovodilaca, a ne na ličnoj harizmi, demagoškoj retorici, gomilanju funkcija i zloupotrebama položaja. Mudro vodstvo će se ponekad zalagati i za stavove koje smatra najboljim i neophodnim u datoj situaciji, iako nisu popularni kod članstva. U demokratskoj organizaciji, vođstvo mora biti u stanju da argumentima ubedi članstvo da je to najispravniji mogući stav, pa i da ponudi ostavku ukoliko članstvo taj stav ne prihvata. Ukoliko je ono dotle dobro radilo i uživa visok ugled, ostavka neće biti prihvaćena i napetost će biti razrešena na demokratski način.

Sloboda iznošenja različitih mišljenja, a posebno kritičkih primedaba na politiku Partije je bitna odlika unutarpartiske demokratije. Demokratičnost rasprava u Partiji ne sme ugroziti jedinstvo njene praktične delatnosti. Pored otvorenih pitanja o kojima traje rasprava, postoje i ona značajna pitanja o kojima je Partija demokratskim putem zauzela stav koji je obavezan za sve. Pojedinac koji ga i dalje javno osporava ili koji podržava akcije drugih partija, time pokazuje da je napustio svoju partiju.