3.0 - VLADAVINA PRAVA

VLADAVINA PRAVA

Ukidanje pojedinačne i grupne samovolje jedna je od osnovnih svrha demokratije i znači uspostavljanje vladavine prava. Punovažne odluke i celokupno delovanje vlasti može se ostvariti samo na osnovu zakona prihvaćenih u demokratskim političkim ustanovama.

U pravnoj državi, za koju se socijalisti zalažu, nedopustiva je bilo kakva proizvoljnost i samovolja u odlučivanju, do kojih bi moglo doći na osnovu privilegija ili birokratskih deformacija državnih organa, U njoj se odlučno iskorenjuje svaki vid korupcije i mita. Sve državne ustanove su izložene kritičkom uvidu javnosti.

Stvar je javnog mnenja da kritikuje zakone koje smatraju nepravednim i da, eventualno, zahteva njihovo menjanje.

Dok zakoni važe, oni se moraju striktno primenjivati, a njihovo legitimno tumačenje mogu davati samo zakonodavna tela koja su ih donela.

3.1. Ljudska prava

Socijalistička partija Srbije se zalaže za doslednu primenu u našem zakonodavstvu svih ljudskih prava koja su formulisana Poveljom Organizacije ujedinjenih nacija 1948. godine, u Konvencijama o političkom i socijalno-ekonomskim pravima OUN 1966. godine u dokumentima KEBS-a.

Među političkim pravima naročito su bitna:

- pravo na slobodu misli i javno izražavanje političkih i verskih uverenja;

- pravo na slobodu kretanja;

- pravo na slobodu izbora narodnih predstavnika;

- pravo na političko organizovanje i javno okupljanje radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim sredstvima, u okviru demokratski konstituisanih ustanova.

Jedino ograničenje slobode jeste sloboda drugih.

Sloboda govora, štampe, udruživanja, javnog okupljanja, veroispovesti i kretanja može se ograničiti samo ako se nasiljem i propagiranjem rasne, verske i nacionalne mržnje uskraćuju ljudska prava i slobode drugih ljudi.

Za razliku od liberala i tradicionalnih demokrata, demokratski socijalisti se zalažu za što potpunije ostvarenje svih socijalno-ekonomskih prava navedenih u Povelji Organizacije ujedininjenih nacija.

To je, pre svega, pravo na rad i slobodu rada. Ostvarivanje svog prava obezbeđuje ne samo materijalnu sigurnost čoveka, već njegovo ispoljavanje kao slobodnog i stvaralačkog bića. Socijalisti stoga teže politici pune zaposlenosti. U slučaju neostvarivanja prava na rad građani imaju pravo na materijalno obezbeđenje.

Drugo bitno socijalno - ekonomsko pravo je pristojna zarada, u zavisnosti od postignutog nivoa privrednog razvoja zemlje. Društvo ne može tolerisati zarade ispod izvesnog minimuma i po potrebi interveniše sredstvima socijalne zaštite. U svakom slučaju, zarada mora biti tretirana u prvom redu kao jedan od troškova proizvodnje, a ne kao ostatak posle podmirenja svih drugih obaveza preduzeća.

Sledeće pravo radnika jeste učešće u procesu odlučivanja. Socijalisti se od liberala razlikuju po tome što su odlučno za to da pravo učestvovanja u radu upravnih odbora preduzeća imaju ne samo predstavnici vlasnika (po osnovu posedovanja) već i predstavnici zaposlenih (po osnovu rada).

Ljudska socijalno-ekonomska prava, za čije ostvarivanje se socijalisti odlučno zalažu, uključuju i :

- pravo na bezbedne uslove rada i zdravu životnu sredinu;

- pravo na štrajk;

- pravo na besplatnu osnovnu zdravstvenu zaštitu;

- pravo na starosnu i invalidsku penziju;

- pravo na socijalnu pomoć u slučaju socijalne ugroženosti.

Vrlo bitni elementi ljudskih socijalnih prava su kulturna prava, u koja spadaju pravo na besplatno obrazovanje (bez plaćanja školarine), kao i pravo na korišćenje kulturnih dobara i slobodu stvaralaštva. Sva deca, bez obzira na socijalno ili nacionalno poreklo, imaju pravo na slobodan razvoj, kao i pravo na zaštitu od zloupotreba svake vrste, uključujući i zloupotrebe od strane partijskih organizacija.

Socijalistička partija Srbije će se zalagati da se sloboda i prava građana garantuju Ustavom i zakonima i da se obezbedi njihovo ostvarivanje u praksi.

3.2. Nacionalna ravnopravnost

Ljudska prava su, pre svega, prava pojedinačnih građana.

Pripadnici nacionalnih manjina moraju, kao pojedinci, imati ista prava kao i pripadnici većinskog naroda.

Pored toga, nacionalne imaju i određena međunarodno priznata kolektivna prava. To su kulturna prava: na upotrebu jezika, na negovanje kulturnih tradicija, na nesmetanu kulturnu delatnost (izdavačku, naučnu, umetničku, zabavnu) na svom jeziku. Ta prava mogu uključivati kulturnu, ali ne i političku autonomiju. Međutim, nacionalnim manjinama valja obezbediti zastupljenost u političkom životu, a posebno u organima vlasti i lokalne samouprave.

Ono što grupu građana određene narodnosti čini nacionalnom manjinom nije njihov manji ili veći broj, već činjenica da već postoji matična država tog naroda izvan granice Jugoslavije. Prema međunarodno usvojenim kriterijumima, nacionalne manjine nemaju pravo samoopredeljenja, uključujući mogućnost ocepljenja.

To pravo imaju samo konstitutivni narodi udruženi u zajedničku saveznu državu, dakle, srpski i crnogorski (kao i oni narodi koji bi se u budućnosti eventualno priključili Jugoslaviji).

Oslanjajući se na najdemokratskije postojeće međunarodne norme, polazeći od sopstvenog vekovnog iskustva zajedničkog više-etničkog življenja, Socijalistička partija Srbije je partija svih građana Jugoslavije koji prihvataju njen program bez obzira na nacionalnu pripradnost.

3.3. Ravnopravnost žena i muškaraca

Dosadašnji društveni razvoj izjednačio je ženu s muškarcima u formalno - pravnom pogledu. Žene kod nas imaju jednaka politička prava. U načelu im je omogućen pristup svim radnim mestima i političkim funkcijama, za isti rad one primaju istu nagradu.

Ipak, u stvarnosti žene su još uvek u podređenom položaju. Tradicionalne norme i ostaci patrijarhalnog morala su još snažno ukorenjeni u svesti ljudi.

Dominatna uloga žene u reproduktivnom procesu za nju je veliko socijalno ograničenje s obzirom na odbijanje mnogih muškaraca da prihvate deo odgovornosti za kućne poslove i vaspitanje dece. Zbog toga su zaposlene žene dvostruko opterećene i teško se mogu odlučiti da preko svega prihvate i društvene i političke obaveze.

Podređen položaj žena na radnom mestu ogleda se najpre u tome što su žene u većini zaposlene u slabije plaćenim privrednim granama, a zatim i u tome što su u kriznim periodima žene prve na udaru otpuštanja i formiranja tehnološkog viška. Na političkim funkcijama žene su izuzetno slabo zastupljene i pored svoje znatne zainteresovanosti za politička zbivanja. Glavna prepreka punoj socijalnoj emancipaciji žene jeste nasleđena tradicionalna svest koja mesto žene vidi, pre svega, u kući.

Socijalistička partija Srbije će se stoga boriti za potpuno oslobađanje žena, za brže prevladavanje ostatka patrijahalnih odnosa i za ravnopravno učešće žene u privrednom i društvenom životu. Ona će se založiti za olakšice ženama majkama, a naročito za društvenu pomoć samohranim roditeljima.

3.4. Za socijalno pravo

U savremenom svetu pravda je često skupa. Socijalisti se stoga zalažu za postojanje određenih olakšica za građane slabijeg imovnog stanja, kao što su besplatna pravna savetovališta, pravna pomoć u socijalno opravdanim slučajevima, pravna zaštita radnika i potrošača. Svakom čoveku, bez obzira na njegovo imovno stanje i obrazovanje, treba omogućiti da dođe do svog prava.

Zalažući se za to da se sva sredstva pravne države primenjuju protiv onih koji ugrožavaju živote, imovinu i prava građana, socijalisti su svesni činjenice da je kriminal društveno uslovljena pojava, da se zločinci ne rađaju već da su u znatnoj meri proizvod loših životnih uslova i neadekvatnog vaspitanja u detinstvu, te da su stoga sprečavanje antidruštvene delatnosti i rehabilitacija njenih subjekata važniji od samog kažnjavanja. To je poseban razlog zbog koga socijalni rad dobija svoju veliku važnost u društvu kome teže socijalisti.

3.5. Nezavisnost sudstva

Nezavisnost sudstva je posledica velike demokratske tekovine podele vlasti i neophodni je preduslov pravne države.

Međutim, velika nezavisnost sudija znači i njihovu veliku odgovornost i pooštravanje uslova koje oni treba da zadovolje da bi bili izabrani. Pored prava, oni su dužni da u dovoljnoj merio poznaju vezu prava i društva kako bi mogli uzimati u obzir društvene uslove i posledice određenih pravnih odluka.

Da bi sudije bile nezavisne, moraju se birati za duže vreme, jer bi izbor na kraći period značio njihovu zavisnost od onih koji ih biraju. S druge strane, doživotni mandat bio bi u suprotnosti s načelom opšteg društvenog i pravnog razvoja i u suprotnosti s načelom povremene kadrovske obnove svih državnih ustanova.

Sudije formalno ne bi trebalo da pripadaju političkim partijama. Pored toga, ne bi se moglo tolerisati da sudije pod plaštom pravnih odluka donose partijske političke odluke. Da ne bi postalo država u državi, sudstvo - kao i sve ostale državne ustanove - mora biti izloženo kritičkom sudu demokratskog javnog mnenja.

Socijalistička partija se zalaže da se osnuju sudovi za radne sporove, što je bitan preduslov za ostvarivanje elementarnih prava zaposlenih

3.6. Za valjanu kontrolu sprovođenja zakonskih propisa

Osnovni problem ostvarivanja pravne države u našoj zemlji jeste kontrola sprovođenja zakonskih propisa. Imamo demokratski ustav i zakone koji su uglavnom na visini razvijenih društava. Ali, postoji ogromni jaz između pravnih deklaracija, koje ostaju na papiru, i društvene prakse koja obiluje bezakonjem, proizvoljnošću, korupcijom i gubljenjem poverenja građana u pravne ustanove.

Stoga Socijalistička partija Srbije nastoji da se odlučno prekine s političkim cinizmom nasleđenim iz predhodnog perioda, koji je polazio od predpostavke da se zakoni donose za svet i za političke protivnike, a ne za "nas", i koji je, pod plaštom zaštite klasnih interesa i kritike "formalne", "građanske" demokratije, otvoreno pozivao na kršenje zakonskih propisa kad su u pitanju "naši" ljudi i "naše "koristi. To iziskuje rastajanje s onim kadrovima inspekciskih službi koji su na svoja mesta dolazili kao lojalni sledbenici pojedinih moćnika, doživljavajući svoja radna mesta kao nagradu za odanost i priliku za bogaćenje.

Osnovni preduslov ostvarenja pravne države i većeg poverenja građana u državne organe je izgradnja efikasnih demokratskih ustanova kontrole. Pored ostalog, potrebna je potpuna reorganizacija i obnova inspekciskih službi. U njima se moraju naći isključivo stručni ljudi, moralno besprekorni i spremni na strogo sprovođenje zakonskih propisa.