REGULISANA TRŽIŠNA PRIVREDA ZASNOVANA NA RAVNOPRAVNOSTI
SVOJINSKIH OBLIKA

 

Socijalistička partija Srbije se zalaže na moderno mešovito društvo koje predstavlja sintezu onih elemenata liberalnog i socijalističkog modela koji su se do sada afirmisali u istoriji modernog društva i u našem sopstvenom dosadašnjem razvitku. Mešovita privreda, koja je po uverenju socijalista Srbije optimalno rešenje za naše prilike, uključuje tržišnu privredu, ali i određeni stepen državne regulacije, preobraženu društvenu svojinu, ali i mogućnost njene nesmetane transformacije u privatnu, zadružnu i državnu svojinu.

Podržavajući razvoj privredne demokratije, socijalisti Srbije se bore protiv neograničene vladavine kapitala nad ljudima i protiv pretvaranja ekonomske moći u političku moć. Oni podržavaju saodlučivanje zaposlenih u upravljanju preduzećima bez obzira na oblik vlasništva.


4.1. Tržišna privreda

Iskustvo je savremenog sveta, posle svih eksperimenata s "dirigovanom", "komandnom" i "dogovornom" privredom, da je proizvodnja roba za tržište osnovni oblik materijalne proizvodnje u savremenoj civilizaciji, da je tržište neophodni indikator potreba građana, da je konkurencija na tržištu uslov efikasnosti proizvodnje, da odnos ponude i potražnje na tržištu utiče na racionalno određivanje cene proizvoda i usluga, te da je dobit preduzeća osnovni motiv proizvodnje i jedini koji obezbeđuje da preduzeće istovremeno, zadovoljava društvene potrebe i potrebe svojih radnika, bez ekonomske i političke zavisnosti od države.

Tržišna privreda više nema nigde u modernom društvu anarhični karakter kao u devetnaestom veku. Čak i u vreme apsolutne prevlasti tradicionalnog liberalizma 70 -ih godina prošlog veka, država je regulisala međunarodnu razmenu. Od 20-ih godina ovog veka, regulativna uloga države se povećava i u najkonzervativnijim oblicima kapitalističkog društva (u SAD); ona je neophodni uslov ekonomske racionalnosti na društvenom makro-nivou.

Međutim, izvesne tekovine tržišne privrede zadržavaju svoju trajnu vrednost u doglednoj budućnosti. Socijalisti su u prošlosti pogrešno mislili da ideja proizvodnje za ljudske potrebe treba potpuno da zameni ideju proizvodnje za tržište. Zaboravljalo se pri tome da empirijske potrebe ljudi u velikoj meri dolaze do izražaja upravo na tržištu, a da se antitržišno određivanja ljudskih potreba nije obavljalo nekom pretpostavljenom "naučnom metodologijom", već najčešće proizvoljno, na birokratski način. Pokazalo se da je jedno od najmoćnijih oružija za suzbijanje političkog voluntarizma - određeni automatizam u regulisanju privrednih odnosa. Pokazalo se da je samostalnost preduzeća preduslov lične i kolektivne inicijative, kao i racionalnog i odgovornog donošenja odluka. Međutim, da bi se zaštitila inicijativnost i preduzetništvo, potrebno je sprečavati monopolističke tedencije svake vrste.

Čak i kad su uvideli neophodnost tržišta roba, mnogi socijalisti su se u prošlosti opirali postojanju tržišta kapitala i radne snage. Pojam kapitala bio je nerazdvojno povezan sa postojanjem ekonomskog iskorišćavanja, a tržište radne snage je izgledalo da svodi zaposlenog pojedinca na najamnog radnika. Socijalisti se u načelu bore za maksimalno moguću redukciju ekonomskog iskorišćavanja, ali su svesni toga da je ono implicitno prisutno u tržišnoj privredi i da ne mogu potpuno ukinuti. Kad govore o kapitalu u društvu za koje se zalažu, socijalisti imaju prvenstveno u vidu da je to određena količina opredmećenog rada, čijim se investiranjem u proces proizvodnje obezbeđuje određena dobit ("višak vrednosti"). Vrednost kapitala se operacionalno može odrediti samo na tržištu, gde on dobija oblik akcionarskog kapitala. Ako se želi kupovina i prodaja preduzeća, strane investicije i angažovanje ličnih ušteđevina u produktivne svrhe, to se može obezbediti samo na tržištu kapitala.

Što se tiče tržišta radne snage, ono je prirodna posledica činjenice da je u tržišnoj privredi dobit moguća samo na osnovu određenog minimuma produktivnosti rada. Tržište apsorbuje viškove, popunjava manjkove radne snage i određuje njenu cenu. Korekcija ovog automatizma vrši se svesnom socijalnom i ekonomskom politikom (kolektivnim ugovorima sindikata i poslodavaca, državnim intervencijom itd.). Radnici prevazilaze status najamnih radnika pre svega učešćem u odlučivanju i učešću u podeli dobiti.


4.2. Regulativna uloga države u privredi

Nereguslisana tržišna privreda neizbežno vodi povremenim poremećajima, zastojima i kriznim situacijama, u kojima propada znatan deo društvenog bogatstva, i u kojima veliki stanovništva ostaje bez osnovnih sredstava za život. Posle katastrofalne depresije 30-tih godina ovog veka, napušten je u celom svetu tradicionalni liberalni model neregulisane tržišne privrede. Država je preuzela regulativnu ulogu kojom uspostavlja stabilne okvire privrednim tokovima.

Socijalistička partija Srbije se suprotstavlja proizvoljnom uplitanju države u rad preduzeća kojima se ograničava njihova samostalnost i sputava slobodna ekonomska inicijativa. Međutim, neophodna je uloga države u sledećem:

- da određenom monetarnom politikom obezbeđuje razvoj i da obuzdava inflaciju;

- da određenom poreskom politikom ne samo obezbeđuje sredstva potrebna za pokrivanje državnih rashoda, već i da stimuliše propulzivne grane privrede i destimuliše one čiji je rast neželjen;

- da politikom razmene s inostranstvom, a posebno carinskom politikom obezbeđuje neophodno otvaranje naše privrede prema svetu, ali i zaštitu pojedinih grana proizvodnje od tehnološki nadmoćne proizvodnje u svetu, a posebno od nelojalne konkurencije na međunarodnom tržištu. (Poznat je primer iz oblasti poljoprivrede; SAD i Evropska zajednica subvencioniraju svoju proizvodnju i farmerima pokrivaju razlike od niskih tržišnih cena do visokih troškova proizvodnje. Viškovi poljoprivrednih proizvoda se bacaju na svetsko tržište po "damping" cenama. Naša poljoprivreda bi bila upropašćena da država ne ograničava uvoz žitarica i ne garantuje cene poljoprivrednih proizvoda koje su više od onih na svetskom tržištu);

- da utvrđuje i sprovodi određenu politiku razvoja, naročito u onim oblastima gde raspolažemo sopstvenim prirodnim bogastvima, i gde su potrebni tehnološki proboji za koje sama privreda nije sposobna;

- da određenom ekološkom politikom sprečava zagađivanje životne sredine i omogućuje optimalno korišćenje prirodnih sirovina i energije.

Pored toga, država i neposredno rukovodi određenim javnim preduzećima.


4.3. Ravnopravnost oblika svojine

Socijalistička partija smatra da svi oblici svojine treba da budu ravnopravni pred zakonom i da u međusobnoj konkurenciji uživaju jednake tržišne i druge uslove. Konkurencija podrazumeva da se privatnoj, zadružnoj ili bilo kojoj drugoj svojini ne postavljaju ograničenja za razvoj. Takmičenje na tržištu će definitivno odlučiti o sudbini pojedinih oblika svojine.


4.3.1. Društvena svojina

Nasuprot konfuznom pojmu društvene svojine u "dogovornoj ekonomiji" (koja, nema titulara i u suštini je "nesvojina"), Socijalistička partija shvata društvenu svojinu kao akcionarski kapital, kojim raspolaže preduzeće. Dakle, ona ima svoj subjekt vlasništva, pojavljuje se na tržištu kapitala, ima svoju cenu, donosi dobit i zakonski je zaštićena od zloupotreba. U postojećim društvenim i mešovitim preduzećima društvena imovina predstavlja poslovni fond preduzeća. Ono ima pravo da je prodajom preobrazi u privatnu svojinu, u kom slučaju sva sredstva dobijena od prodaje odlaze posebnoj državnoj ustanovi koja je odgovorna za razvoj i nalazi se pod kontrolom Vlade.

Neprihvatnjivo je da se društvena imovina shvati kao grupna. Istorijska je činjenica da je nekoliko generacija celokupnog našeg naroda na razne načine ulagalo u današnju društvenu imovinu. Nijedna grupa zaposlenih ne može postati vlasnikom te imovine samom činjenicom da je dobila pravo da se tom imovinom služi.

Preduzeća sa društvenom svojinom treba da budu samostalna i odgovorna za postignute rezultate. U tržišnim uslovima, s profesionalnim upravljanjem, uz zaštitu od zloupotrebe i pljačke, uz adekvatnu primenu moderne nauke i tehnologije, društvena svojina može postići potrebnu efikasnost.


4.3.2. Transformacija svojinskih odnosa


Ravnopravnost svih oblika svojinskih oblika ne isključuje mogućnost transformacije svojine na način određen Zakonom. Transformacija društvene svojine je moguća u pravcu državne ili u pravcu privatne svojine. U prvom slučaju odluku o transformaciji donosi Narodna skupština, u drugom kolektiv preduzeća. Promena svojinskih odnosa moraju se obavljati isključivo po kriterijumima ekonomske racionalnosti. Socijalisti podržavaju one oblike transformacije koji doprinose ubrzanom društvenom razvoju, a ne one koji ga koče i vode retrogradnim oblicima privređivanja. Smisao transformacije nije prosta promena vlasništva, već obezbeđenje svežeg kapitala, nova tehnologija, efikasnije upravnjanje, veća prodornost na tržištu. Iskustvo drugih zemalja dokazuje da je transformacija dugoročan proces.


4.3.3. Državna svojina

Socijalisti Srbije se u načelu opiru preteranoj centralizaciji i etatizaciji privrede. Postoji, međutim, neophodnost da izvesna preduzeća budu javna i da se u njima društvena svojina pretvori u državnu. To je slučaj s onim velikim sistemima u energetici, rudarstvu, saobraćaju, komunikacijama itd., koji koriste prirodna bogastva zemlje gde najveći deo investicija potiče od društva kao vlasnika, i čiji proizvodi imaju opšti značaj ili su neophodni za proizvodnju u drugim granama. Takva javna preduzeća postoje i u razvijenim zemljama (u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i skandinavskim zemljama).

Odgovarajućom organizacijom i kvalitetom poslovanja i javna preduzeća moraju težiti ekonomskoj efikasnosti i dobiti, sem ukoliko to određenoj grani nije svesno prihvaćena politika društvenog ulaganja radi podizanja životnog standarda građana.

Transformacija društvenih preduzeća u javna može imati za cilj da obezbedi postepenu i kontrolisanu privatizaciju, odnosno pretvaranje u mešovita preduzeća.


4.3.4. Zadružna svojina

Socijalisti se zalažu zas puni razvoj zadrugarstva u svim njegovim oblicima. Naročito veliki značaj imaju zadruge u poljoprivredi, gde obezbeđuju ne samo organizovanu razmenu, već i neophodnu primenu nauke i agrotehnike.


4.3.5. Privatna svojina

Socijalisti smatraju da je u modernoj privredi privatna svojina jedan od neophodnih i ekonomski efikasnih uslova.

U svakoj razvijenoj tržišnoj privredi brojna su preduzeća manjeg obima kojima neposredno upravljaju vlasnici. Takva manja preduzeća su neophodna u svakoj privredi. Izvesne privredne grane su posebno povoljne za razvoj privatnih preduzeća jer je potrebno izuzetno mnogo inicijative, brzog reagovanja, prilagodljivosti, lične zainteresova-nosti za uspeh delatnosti i visok kvalitet usluga. Takve grane su : poljoprivreda, građevinarstvo, zanatstvo, trgovina na malo, ugostiteljstvo, turizam, razne vrste uslužnih delatnosti i neke industriske grane.

Socijalisti smatraju da je za razvoj naše zemlje nužno posebno podržati one oblike privatne svojine gde vlasništvo nije izdvojeno od procesa proizvodnje, gde se rad i kapital nalaze u istoj ličnosti.

Kod nas su sva društvena preduzeća otvorena za proces privatizacije. Polazeći od opravdane težnje da se društvena imovina maksimalno zaštiti od neopravdanog prisvajanja od strane pojedinca, socijalisti Srbije se zalažu za to da se na samom početku procesa transformacije objektivno utvrdi vrednost društvenog kapitala. Pošto još ne postoji tržište kapitala s uravnoteženom ponudom i potražnjom, tu vrednost ne može adekvatno izraziti ponuđena cena. Ona se određuje metodama koje zakon propisuje. S obzirom na to da je priroda pretvaranja društvene u privatnu svojinu nespojiva sa zadržavanjem u preduzeću dobijene protivvrednosti (protivvrednost prodatog kapitala pripada državnoj agenciji za razvoj), preduzeće je objektivno više zainteresovano za dokapitalizaciju a ne za rasprodaju postojećeg kapitala.

Ideje pojedinih partija i ekonomista o besplatnoj raspodeli deonica delom su demagogija, a delom izraz ideološke ostrašćenosti. Oni koji se tobože zalažu za tržišnu privredu hteli bi da ostvare što bržu i potpuniju privatizaciju na način koji nema nikakve veze s merilima ekonomske racionalnosti. Tržišna privreda ne poznaje poklone kapitala.

S obzirom na to da vrednost društvenog kapitala višestruko prevazilazi veličinu ukupnih ušteđevina građana, jasno je da će proces privatizacije teći sporo. Naša budućnost su najvećim delom mešovita, a ne čisto privatna preduzeća.

Privatizacija je moguća i ulaganjem stranog kapitala. Nesumnjivo je povoljnije koristiti strana sredstva u obliku investiranog kapitala u naša preduzeća nego u obliku zajmova. Naša privreda će u toku dugotrajnog predstojećeg procesa obnove biti otvorena za sve one strane investicije koje su u obostranom interesu. Međutim, postoje granice, određene nacionalnim interesima, koje ovakav proces privatizacije neće moći prekoračiti. Uostalom, veoma je jasno i u svetu tržišne privrede rasprostranjeno da je privatna svojina nije jedini oblik koji je spojiv s tržišnom privredom i koji obezbeđuje potrebnu ekonomsku racionalnost i efikasnost. Moderni privredni razvoj je uveliko osporio tezu o vlasniku kao najuspešnijem mogućem privrednom upravljaču. Najpre su razdvojene funkcije vlasništva i menadžerstva. U modernim krupnim korporacijama direktori više nisu vlasnici već stručnjaci koji rade za platu i za određeni ugled koji rezultira iz uspeha preduzeća. Najnoviji razvoj je doveo do razdvajanja funkcije vlasništva i odlučivanja o kupoprodaji akcija. Vlasnik poseduje papire od vrednosti koji donose određene dividende, interes ili porast kapitala. Odluke o kupovini i prodaji tih papira donosi u ime vlasnika agencija specijalizovana za poslove prometa akcija. Sa stanovišta efikasnosti poslovanja jedne korporacije postalo je irelevantno ko je vlasnik.


4.4. Privredni razvoj

U situaciji teške privredne krize u kojoj se zemlja nalazi, socijalisti Srbije se prvenstveno zauzimaju za uspostavljanje mira i političke stabilnosti koji su neophodni uslovi za privredni preokret i početak ozdravljenja i obnove. Ali, kao nosioci uverenosti u istorijski napredak, socijalisti i u najtežim uslovima vrše pripreme za predstojeći privredni razvoj. Srbiji je potrebna politika privrednog razvoja koja će se oslanjati na naše komparativne prednosti, kao što su: obiljne radne strane i sposobnog stručnog kadra, prirodna bogastva, povoljan geografski položaj, izgrađeni kapaciteti. Potrebno je završiti proces industrijalizacije i izgradnje modernih saobraćajnica, omogućiti punu zaposlenost, obnoviti zastarelu tehnologiju i povećati produktivnost rada, obezbediti sredstva za zaštitu prirodne sredine i obnovu stanovništva, kao i za deficitarne i finansijski ugrožene društvene delatnosti, u prvom redu za zdravstvo, nauku i kulturu. Neophodna je takva poreska politika koja će sve subjekte društva opteretiti u skladu s njihovom ekonomskom snagom. Smanjeni društveni proizvod mora da znači i smanjenu opštu potrošnju.

Ključnu ulogu u obezbeđivanju novog ciklusa privrednog razvoja da obezbede nova, visokoproduktivna tehnologija energetike, obojena metalurgija, hemijska industrija i dogradnja moderne saobraćajne mreže. Treba nastaviti proces kompjuterizacije i robotizacije, gde je neophodno, vodeći računa i o prednostima koje pruža obilata jevtina radna snaga (ni u najrazvijenijim zemljama sveta jevtinu radnu snagu još nisu zamenili roboti).

Energetskih resursa mi nemamo dovoljno i ne smemo ih rasipati. Potrebno je razvijati alernativne tehnologije (kao što je solarna) i, naročito, uvesti štednju energije putem insulacije grejnih prostora i štednje pri prenosu energije putem superprovodnika.

S obzirom na veliku šansu koju Srbiji pruža njen grografski položaj, valja biti spreman za realizaciju velikih projekata za izgradnju brzih pruga, autoputeva i vodenih puteva od međunarodnog značaja (Rajna - Dunav - Morava - Vardar).

Srbija se ne može takmičiti s razvijenim privredama u pogledu veličine društvenog proizvoda, ali se može pravovremeno prilagođavati zahtevima jednog kvalitativnog modela privrednog rasta koji će neizbežno zameniti sadašnji kvantitativni model u svetskim razmenama. To znači rešavati na vreme ekološke probleme, štedeti dragocene prirodne izvore, proizvoditi zdravu hranu, maksimalno iskoristiti znanje kao proizvodnu snagu, unaprediti kvalitet života bogatstvom kulturnih sadržaja umesto obiljem materijalnih predmeta.


4.5. Humanizacija rada - poboljšanje "kvaliteta radnog života"

Kao partija levice, Socijalistička partija se, pre svega, obraća svetu rada i izražava njegove neposredne i dugoročne potrebe i interese. Neposredni interesi radnika, za čije ostvarenje se zalaže SPS, su: održavanje zaposlenosti u teškim uslovima društvene krize, adekvatna zarada, sigurni i zdravi uslovi rada, socijalna sigurnost, poštovanje ličnosti radnika i njegovo učešće u saodlučivanju preko predstavnika u upravnim odborima preduzeća. Ove svoje interese zaposleni ostvaruju zahvaljujući svojim interesnim organizacijama sindikatima (koji treba da budu jedinstveni i vanstranački) i koji preko kolektivnih ugovora treba da obezbede bolje uslove života i rada svojih članova.

Socijalisti se po prirodi svojih osnovnih opredeljena angažuju i za dugoročne potrebe radnika koje se najbolje mogu izraziti idejom humanizacije rada (čiji smisao se u razvijenijim društvima delimično izražava kao "obogaćivanje rada" i kao "poboljšanje kvaliteta radnog života"). Humanizacija rada nije više utopijski projekat, protivrečan zahtevima efikasnosti i ekonomske racionalnosti. Savremena nauka i tehnika omogućuju takvo reorganizovanje rada koje smanjuje dosadu i otuđenost radnika, zadržavajući visoku produktivnost rada. Danas postoje alternativne tehnologije koje dozvoljavaju veću individualnu i grupnu autonomiju radnika, više komunikacije i saradnje među njima, više raznolikosti i složenosti, više angažovanja intelektualnih kapaciteta radnika. (Na primer, rad u automatizovanim preduzećima je daleko interesantniji nego rad na tekućoj traci). Drugo, proces proizvodnje se može tako reorganizovati da se proizvodni zadaci daju timovima relativno automnih radnika koji dele zadatke među sobom, rotiraju uloge i sami obezbeđuju ritam proizvodnje. Time se iz osnova menja pojam podele rada i omogućuje se stalno učenje, stručno obrazovanje i usavršavanje kulture rada. Treće, fizička sredina u kojoj se rad obavlja može se znatno poboljšati i ulepšati (kao što pokazuju primeri iz nekih naših preduzeća).

Eksperimenti s humanizacijom rada su već dokazali opravdanost (ne samo etičku već i ekonomsku ) ovog projekta. On se, međutim, može u potpunosti ostvariti tek u društvu bez monopola ekonomske moći, što potvrđuje vitalnost socijalističke ideje.


4.6. Razvoj poljoprivrede i sela

Socijalistička partija pridaje veliki značaj selu i poljoprivredi iz ekonomskih i socijalnih razloga.

U današnjem svetu nacionalna nezavisnost nije moguća bez obezbeđenja hrane iz sopstvene poljoprivredne proizvodnje. Iz tih razloga društvo je dužno da pruži materijalnu podršku svojoj poljoprivredi i obezbeđuje da proizvodnja hrane bude isplativ posao. Cilj nam je veće i efikasnije korišćenje poljoprivrednih resursa u Srbiji, ekonomski razvijeno selo i ostajanje mladih na selu. S obzirom na to da je zemljište u Srbiji znatno manje zagađeno nego u drugim evropskim zemljama postoje realni uslovi za povećanje proizvodnje zdrave hrane i izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Socijalisti insistiraju na uklanjanju jaza između cena industijskih i poljoprivrednih proizvoda uspostavljanjemk dugoročnih realnih pariteta cena između repromaterijala i finalnih proizvoda. Poljoprivrednicima treba da stoje na raspolaganju posebni krediti pod povoljnim uslovima.

Razvoju privatnog sektora u poljoprivredi ne mogu se postavljati nikakva ograničenja. Valja podsticati razvoj zemljoradničkih zadruga koje osnivaju i njima upravljaju poljoprivrednici prema svojim potrebama. Posebno podržavamo razvoj modernih, krupnih, tržišno orijentisanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i osnivanje zadružnih banaka i stručnih službi koje će doprineti primeni savremene tehnologije u poljoprivredi. Neophodno je unaprediti obrazovanje poljoprivrednika, a naročito ekonomski motivisati mlade da se bave modernom poljoprivrednom proizvodnjom. Bitan činilac ove motivacije mladih je opšta revitalizacija sela, poboljšanje životnih uslova i unapređenje kulturnog života na selu. Nastojaćemo da obezbedimo finansiranje razvoja intezivne proizvodnje, seoskog turizma i drugih oblika domaće radinosti.

Socijalistička partija Srbije se oslanja na seljake kao politički izuzetno zreo deo naroda i smatra svojom obavezom da se zalaže za podizanje društvenog ugleda poljoprivrednika.

© SPS

POSETITE NAS PONOVO !!!