|
AKTIVNA
SOCIJALNA POLITIKA
Borba
za humano i pravedno društvo jeste trajno opredeljenje
Socijalističke partije Srbije, kao i svake napredne partije. U
situaciji kad dugotrajna ekonomska kriza, prekid privrednih veza s
bivšim jugoslovenskim republikama i ekonomska blokada zemlje
snižavaju životni standard građana, socijalisti i dalje vode aktivnu
socijalnu politiku koja treba da spreči neravnomernu raspodelu
zajedničkog tereta i da pruža minimum neophodne socijalne sigurnosti
svim građanima.
5.1.
Politika pune zaposlenosti
U skladu sa
svojim uverenjem da je pravo na rad osnovno ljudsko
socijalno-ekonomsko pravo, socijalisti Srbije smatraju punu zaposlenost
jednim od osnovnih ciljeva svoje ekonomske politike. Zaposlenost je
uslov ne samo materijalne egzistencije radnika i njegove porodice već i
njegovog ljudskog dostojanstva i normalnog društvenog
života.Preduslov pune zaposlenosti je aktivna investiciona politika, a
naročito ulaganja u krupne privredne projekte. U situaciji kad, pored
ostalog, određeni strani činioci uzrokuju negativnu stopu rasta,
potrebno je da se taj kritički period proživi što bezbolnije
i sa što većom uzajamnom solidarnošću. Zato se
Socijalistička partija protivi masovnom otpuštanju radnika i
svakoj politici koja bi povećavala socijalnu nesigurnost i izazivala
socijalne sukobe. Postojeći problem viškova zaposlenih mora
se prvenstveno rešavati novim razvojnim programima, jačanjem
uslužnog sektora, skraćivanjem radnog vremena, ograničavanjem
prekovremenog rada, većim angažovanjem u poljoprivredi, podsticanjem
male privrede, organizovanjem javnih radova. Posebnu pažnju valja
posvetiti zapošljavanju mladih stručnih kadrova.
5.2.
Politika zarada
Socijalistička
partija Srbije se zalaže za to da se zaposlenima osigura
adekvatna zarada za njihov rad. U tom pogledu neophodno je osigurati
određeni opšti nivo zarada koji odgovara
društvenoj produktivnosti rada i troškovima
života radničke porodice, kao i normalne odnose među pojedinim
zaradama, uz maksimalno stimulisanje produktivnosti rada.
Socijalistička
partija Srbije će nastojati da se potpuno prevaziđe
stanje kada radnici u različitim preduzećima, granama i regionima
dobijali za isti rad različite zarade. Kolektivnim ugovorima treba
obezbediti ravnopravnu socijalnu poziciju zaposlenih i njihov stabilan
interes za rad.
Socijalistička
partija Srbije će insistirati na tome da zaposleni,
pored odlučivanja preko svojih sindikata o kolektivnom ugovoru kojim se
reguliše platni sistem, budu predstavljeni u organima
upravljanja preduzeća i da učestvuju u podeli dela dobiti preduzeća.
Socijalisti
smatraju da se, u uslovima krize i ekonomske blokade, mora
voditi takva politika zarada (plata) koja će teret krize svaliti na sve
slojeve društva srazmerno njihovim materijalnim
mogućnostima, a posebno zaštiti najugroženije delove
stanovništva.
5.3.
Socijalna zaštita
Jedan od
osnovnih dugoročnih ciljeva naše socijalne politike
(s obzirom na realne mogućnosti), treba da bude optimalni nivo
socijalne zaštite svih onih građana koji su stari, bolesni,
hendikepirani ili nesposobni za rad. Građani moraju imati pravo na
pristojnu penziju, na besplatne osnovne zdravstvene usluge, na
besplatno obrazovanje i pristup kulturi. Posebnu i trajnu pažnju
društva zaslužuje zaštita dece i omladine.
Socijalisti se
posebno zalažu za poboljšanje položaja
zdravstva u našem društvu. Zdravlje je vrhunska
vrednost u životu svakog građanina, pa prema tome mora biti i
prioritetan društveni cilj. Partija će se zauzimati za to da
se za zdravstvo iz nacionalnog dohotka izdvaja po stopi koja ne može
biti manja od one koju preporučuju svetske organizacije. Znatne
uštede su moguće većim naglaskom na sprečavanju nego na
lečenju bolesti. Osnovna zdravstvena zaštita mora biti
besplatna, dok najviši oblici zdravstvenih usluga treba da
budu, pod jednakim uslovima, dostupni svim građanima.
Materijalni i
socijalni položaj vojnih i civilnih invalida i njihovih
porodica treba da ima prioritet u sprovođenju socijalne politike. Nužno
je posvetiti naročitu brigu njihovoj rehabilitaciji i ponovnom
uknjučivanju u profesionalni i društveni život. Neophodno je
posebnu pažnju posvetiti stabilnosti penzionih fondova, fondova
zdravstva i socijalne zaštite. Odnos društva
prema penzionerima je samo utoliko pitanje socijalne politike
što u raznim zemljama, u tom odnosu, socijalna solidarnost
dolazi više ili manje do izražaja. Inače, penzije nisu oblik
socijalne pomoći, već se zasnivaju na ulaganjima iz rada. Penzionerima
s najnižim primanjima valja omogućiti dodatnu pomoć putem sistema
socijalne zaštite.
Potrebno je
racionalnije organizovati sistem socijalne
zaštite, kao i sve one društvene delatnosti koje
doprinose ograničavanju socijalnih razlika i višem kvalitetu
života građana. Ne samo što postoji određena granica do koje
nedovoljno razvijeno društvo može obezbediti socijalnu
sigurnost svojih građana, već i sama sigurnost ima određenu meru do
koje ona obezbeđuje puno individualno socijalno zdravlje. Ispod te mere
socijalno slabi pate, i to se mora sprečiti. Iznad te mere razvijaju se
patološki oblici parazitizma i neodgovornosti ljudi prema
sebi i najbližima. Društvo ne bi smelo preuzeti na sebe
brigu o svim životnim pitanjima građana, oslobađajući ih svake
odgovornosti za sopstvenu egzistenciju i egzistenciju njihovih
porodica. Izdržavanje socijalnih službi i raznovrsnih
društvenih delatnosti ne može pasti samo na teret privrede i
države pa je određeni stepen participacije građana neizbežan.
Socijalisti nemaju razloga da ne podstiču raznovrsne oblike socijalne
solidarnosti i socijalne pomoći koje su postojale već u građanskom
društvu, pre nego što je najveći deo socijalne
zaštite država je preuzela na sebe. Samo udruženi napori
društva, pojedinaca i raznovrsnih humanih
društava i zajednica mogu obezbediti zadovoljavajući nivo
socijalne sigurnosti građana.
5.4.
Zaštita potrošača
Socijalisti su
se u prošlosti uglavnom borili za interese
radnih ljudi kao proizvođača, pre svega za njihove pristojne zarade i
uslove rada. Međutim, ti isti ljudi se sve vreme pojavljuju na
tržištu i kao potrošači i tamo zbog svoje
neorganizovanosti mogu izgubiti veliki deo onog što su
izvojevali kao proizvođači. Socijalisti stoga podržavaju organizovanje
potrošača radi zaštite njihovih interesa.
Potrebna je zajednička borba merama Vlade, ali i inicijativom
organizovanih potrošača koji bi, stvaranjem pokreta i saveza
na republičkom nivou, postali istinska društvena snaga.
Socijalisti se
staraju za:
-
zaštitu od štetnih (neispravnih, zagađenih)
proizvoda;
-
zaštitu od dobara koja su tako proizvedena da se brzo
kvare i moraju biti zamenjena drugim;
-
društvenu kontrolu svih roba i usluga;
- kontrolu svih
cena od strane potrošača i sprečavanje
neopravdanih povećanja koje višestruko nadmašuju
proizvodne troškove;
- obezbeđenje
zadovoljavajuće snabdevenosti;
- objektivnu
informisanost o kvalitetu i cenama proizvoda, čime
potrošači treba da se zaštite od manipulisanja
putem komercijalne propagande.
©
SPS
|
