ZA SVESTRAN I
SLOBODAN KULTURNI RAZVOJ
Temeljno
je opredelenje socijalista da je kultura u svim svojim oblicima (naučno
znanje, umetnost, obrazovanje, informacije) osnovna zivotna potreba i
vid smisaone, bogate egzistencije svakog čoveka.
Kultura nije samo društvena nadgradnja - već, naročito u
obliku znanja, veštine i pronalazačkih novina, predstavlja
osnovu celokupne tehnike i materijalne proizvodnje i
društvene reprodukcije.
Kultura nije samo sredstvo ispunjavanja slobodnog vremena ili sredstvo
društvenog razvoja - ona je cilj za sebe, predstavljajući
oblik najslobodnijeg mogućeg stvaralaštva i individualnog
samoostvarenja.
Kultura će u budućnosti dobijati sve više na značaju.
Tehnički razvoj i sve produktivniji rad dovodiće do povećanja slobodnog
vremena i njegovog sve većeg ispunjavanja kulturnim sadržajem. Pravo
bogatstvo u budućnosti biće bogatstvo kulturnog stvaralaštva.
8.1. Za
sveopšte besplatno obrazovanje
Socijalistička
partija Srbije se zalaže da škola - u skladu s ličnim
sposobnostima - bude dostupna svim građanima i da školovanje
ne zavisi od materijalnih mogućnosti porodice. Neophodna je stabilna
materijalna osnova školstva, kao i materijalna sigurnost i
dostojanstvo nastavničkog poziva - od osnovne škole do
univerziteta.
Zadatak je škola da pružaju ne samo znanje,
veštine i kulturu rada, neophodne za određeno mesto u
društvenoj podeli rada, već i da omogući svakom mladom
ljudskom biću da upozna sebe i svoje sposobnosti da bi u životu bio u
stanju da razvije svoje specifične stvaralačke snage. To iziskuje da
one pružaju i širu opštu kulturu, da razvijaju
sposobnost kritičkog mišljenja i svest o osnovnim etičkim
vrednostima.
Neophodno je da škola bude učionica demokratije. Autoritarna
škola stvara građanina bez demokratske političke kulture,
sklonog oportunizmu i poslušnosti u odnosu na jače i
autoritarnosti u odnosu na slabije. U demokratskoj školi
učenik, pored obaveza, ima prava. Jedno od njih je i mogućnost
određenih elementarnih oblika saodlučivanja u upravnjanju
školom preko demokratskih izabranih predstavnika.
Škola je dužna da na delu pokaže kako izgleda zajednica u
kojoj nema nikakve diskriminacije bez obzira na nacionalnu, rasnu ili
religijsku pripadnost, bez obzira na socijalno poreklo i imovno stanje.
Negovanje tog duha ravnopravnosti, širine i tolerancije je
osnovni razlog zbog koga škola ne bi smela biti mesto ni
ideološke ni religiozne indoktrinacije. Razume se, to ne
isključuje upoznavanje učenika s istorijom religioznih i drugih ideja,
s filozofijom, sociologijom političkih i religioznih učenja. Međutim,
svako dogmatsko izlaganje vere ili ideologije nespojivo je s duhom
svetovne kulture modernog doba.
Savremena uloga škole nalaže da ona bude povezana sa životom
i društvenom stvarnošću. Zato učenicima valja
povremeno obezbediti pristup u preduzeća, društvene
ustanove, u umetničke radionice, na pozorišne i koncertne
probe. Upoznajući se s raznim vrstama praktične delatnosti, učenici
mogu najbolje otkriti koje bi najviše odgovarale njihovim
sklonostima i sposobnostima. Svoju otvorenost prema društvu,
škola može obezbediti angažovanjem u školskom
radu roditelja i uglednih javnih ličnosti.
Sve veći značaj u budućnosti dobijaće obrazovanje odraslih (bez obzira
na to da li su zaposleni). Moderna privreda često zahteva
dokvalifikacije i prekvalifikacije zaposlenih. Produženo slobodno vreme
nudiće više mogućnosti za stalno učenje, za obrazovanje koje
ne prestaje tokom čitavog života. Umesto da šalju radnike na
prinudne odmore, preduzeće će sve češće organizovati kurseve
i seminare koji će pružiti dopunsko obrazovanje. Posebno treba podržati
rad posebniih ustanova koje se time sistematski bave.
Univerziteti su vrhunski centri obrazovanja i naučnog istraživanja,
najaktivnija vrela stvaralaštva i vrhunskih duhovnih
vrednosti. Oni moraju biti autonomni u svim svojim osnovnim nastavnim i
naučnim delatnostima, ali i društveno odgovorni i izloženi
kritičkom oku svojih osnivača i šire društvene
javnosti. Društvo s pravom očekuje najveću moguću
kompetentnost univerzitetskih nastavnika i najracionalniju moguću
organizaciju rada na univerzitetu.
Univerziteti su neodvojivi od političkog života zemlje, pogotovo kad je
reč o opštim nacionalnim interesima i kad je reč o etički
zasnovanom kritičkom mišljenju o društvenim
problemima. Prirodno je da pojedini nastavnici i studenti kao građani
budu članovi i aktivisti pojedinih političkih partija. Nedopustivo je,
međutim, da profesori zloupotrebljavaju svoje vaspitačke funkcije u
interesu partija kojima pripadaju, ili da od univerziteta prave
poprište partiskog organizovanja i međupartiskih borbi.
Partijski politički život teži da potpuno apsorbuje svoje aktiviste i
da ih potpuno udalji od glavnih zadataka u periodu studiranja, učenja,
istraživanja, formiranja životnih projekata. Na univerzitetu su
poželjni dijalozi oko širih pitanja i sa širih
stanovništva nego što su ona oko kojih se
sukobljavaju pojedine partije.
8.2. Za punu
podršku naučnom istraživanju
Nauka
je, pored umetnosti, ključni element kulture i najvažniji uslov
ubrzanog društvenog razvoja. U lancu: fundamenalne nauke -
univerzitetsko obrazovanje - primenjene nauke - proizvodnja i
društvena praksa, slabljenje bilo koje karike nužno
uslovljava slabljenje ostalih.
Političke i ekonomske reforme našeg društva u
periodu 1987 - 1992. ne bi bile moguće bez značajnog doprinosa
društvenih nauka. S druge strane, od naučnoistraživačkog
rada u oblasti prirodnih i primenjenih nauka, očekuje se da i ubuduće
bitno doprinose promenama strukture proizvodnih snaga i ubrzanju
njihovog razvoja, kako bismo ne samo prevazišli zaostajanje
u tehničko-tehnološkom pogledu, već i pošli u
susret očekivanim kretanjima u industriski razvijenim zemljama.
Ispunjenje ovih zahteva nalaže obezbeđenje stabilnih izvora
finansiranja naučnog rada, normalnu komunikaciju s inostranim naučnim
centrima, blagovremeno objavljivanje naučnih radova, kao i
društvenu klimu slobode, mira i normalnih kolegijalnih
odnosa među istraživačima.
Bez obzira na to što su uslovi krize, rata u susedstvu i
ekonomske blokade uveliko pogoršali mogućnosti naučnog rada,
trajno je opredelenje Socijalističke partije Srbije da se ove
mogućnosti što pre ponovo uspostave. Posebno je veliki
opšti nacionalni interes da se zadrže u zemlji naučni
kadrovi (uključujući mlade talente), kao i da se vrate (trajno ili na
povremeno naučno - nastavne boravke) naučnici koji su u proteklim
godinama, a naročito u najnovije vreme, otišli iz zemlje.
8.3. Razvoj
umetnosti
Uloga
umetnosti je izuzetno velika ne samo u opštem obogaćivanju i
osmišljavanju ljudskog života već i u očuvanju nacionalnog
identiteta. Naš karakter i narodni mentalitet su u velikoj
meri, sve do najnovvijeg vremena, formirani pod uticajem velikih
narodnih epova i romana.
Razume se, u umetnosti valja negovati i ono što stvara
tradiciju i ono što je novo i kritičko u odnosu na postojeće
društvo.
Opredelenje je socijalista:
- da se pruža najveća moguća materijalna potpora svestranom razvoju
umetnosti, bez obzira na umetničke pravce i njihova formalna odličja;
- da se neguje puna sloboda umetničkog stvaralaštva u svoj
raznovrsnosti postojećih stilova i pravaca;
- da se podržava i podstiče humanost i istinsko
stvaralaštvo, što podrazumeva emancipaciju
umetnosti od svake ideološke, uskopartijske svesti;
- da se razvija duh tolerancije prema "radikalnim" tedencijama tzv.
"avangardne" umetnosti i različitih oblika alternativne kulture;
- da se posebno podržava umetničko stvaralaštvo mladih
umetnika;
- da se posveti puna pažnja zaštiti i proučavanju kulturnih
vrednosti prošlosti.
Kad socijalisti izražavaju svoju podršku razvoju kulture,
oni nemaju u vidu samo vrhunsku, profesionalnu umetnost već i
svakodnevno umetničko stvaralaštvo najširih
slojeva naroda. Za žaljenje je što su mnoga amaterska
kulturna društva, pozorišta, folkorne grupe i
orkestri ustuknuli pred naletom centralizovanih sredstava javnog
informisanja ili podlegli komercijalizaciji. Mnogi odgovorni ljudi su,
nažalost, došli do pogrešnog zaključka da
isključivu brigu o podizanju kulturnog nivoa stanovništva
treba da preuzmu televizija i druga sredstva masovne komunikacije, te
da je svaka društvena briga o autentičnoj narodnoj i
amaterskoj kulturi zastarela.
Odnos prema kulturi ne sme biti isključivo receptivan, već aktivan i
praktičan. Kulturna, a naročito umetnička delatnost je sama po sebi
izvor autentičnog, spontanog, srećnog života. Zato socijalisti narodnu
umetnost ne smatraju ostatkom prošlosti, već oblikom života
čije vreme tek dolazi.
8.4. Za
slobodno i objektivno informisanje
Živimo
u vremenu informatike i ogromne moći sredstava javne komunikacije.
Društvene snage koje kontrolišu štampu
i radio, a naročito televiziju, u stanju su da podesnom selekcijom,
iskrivljenim prezentovanjem i tumačenjem informacija po svojoj volji i
prema svojim interesima oblikuju svest miliona građana. Nekad su
političari kontrolisali masovne medije, sada mediji
kontrolišu i izlažu pritisku političare.
U svetu je došlo do velike koncentracije kapitala u oblasti
informisanja. Očita je tedencija vodećih industrijskih sila i
multinacionalnih korporacija da osvoje dominantnu ulogu u
što većem brojem zemalja. Istovremeno dolazi do
internacionalizacije i uniformisanja informativnih sadržaja. Tamo gde
sredstva masovnog informisanja imaju javni karakter i gde se
pokušava očuvati kvalitet, raznovrsnost i objektivnost
programa, napadi dolaze u ime slobode informisanja, koju tobože treba
da obezbedi privatizacija i komercijalizacija sredstava informisanja.
Mi u Srbiji nismo suočeni s tako velikim spoljnim opasnostima u oblasti
informisanja. Stranog kapitala u ovoj oblasti nema mnogo (mada ima
dosta stranog uticaja), a u onoj meri u kojoj to zavisi od socijalista
Srbije, ne bi ni trebalo da bude. Strana dominacija masovnim medijima
značila bi neposredno ugrožavanje nacionalne nezavisnosti. Međutim, u
Srbiji, kao i drugde, najkonzervativnije snage koje
kontrolišu znatan deo štampe, glavne svoje napore
usmeravaju na osvajanje preostalih najkrupnijih masovnih medija. To će
biti borba za opstanak i ona će trajati tokom narednih godina.
Povoljan položaj Socijalističke partije Srbije je u tome što
njoj nije potrebno lažno i ideološko informisanje. Uvereni u
to da celokupna njihova delatnost može biti uspešna upravo
ako se zasniva na istini, socijalisti Srbije se zalažu za objektivnost
informisanja i dostupnost informacija svim građanima. Njima u
potpunosti odgovara da u štampi, radiju i na televiziji budu
zastupljena različita mišljenja i odgovara im da i u ovoj
oblasti postoje različite vrste preduzeća: javna, privatna i
mešovita. Bar neka sredstva informisanja moraju biti javna
preduzeća kako bi bila obezbeđena potrebna raznovrsnost
obaveštenja i mišljenja, povećana odgovornost za
tačnost informisanja i mogućnost javne kontrole od strane demokratskih
političkih institucija društva.
Socijalistička partija Srbije se protivi svakoj cenzuri informisanja,
ali i svakoj zloupotrebi ogromne moći medija, neodgovornoj agresiji na
ličnosti i institucije, ideološkoj i klerikakalnoj
indoktrinaciji, izražavanju mržnje prema drugim narodima i klevetanju
sopstvenog naroda. Socijalisti podržavaju demokratsku organizaciju
sredstava javnog informisanja, uključujući pravo novinara na
saodlučivanje, ali smatraju da je jedna od njihovih osnovnih i trajnih
obaveza razvijanje svesti o osnovnim interesima i potrebama sopstvenog
naroda i građana Srbije.
8.5.
Podizanje civilizacijskog nivoa naroda
Socijalistička
partija smatra da je neophodna smišljena politika podizanja
civilizacijskog nivoa stanovništva. Reč je o potpunom
oslobađanju od ostataka patrijahalne civilizacije, zasnovanih na
zavisnosti žena od muškaraca i mlađih od starijih, ali i o
prevazilaženju tradicionalne liberalne civilizacije (koja je nekima
još ideal) sa njenim zastarelim političkim i ekonomskim
institucijama, egoizmom i neprihvatljivim socijalnim razlikama.
Civilizacija za ugled, može biti samo ona koja spaja mir, demokratiju i
privredni prosperitet sa socijalnom pravednošću i brigom za
kulturni razvoj i etičke vrednosti. Do izvesne mere takva civilizacija
postoji u delu Zapadne i Severne Evrope. Međutim, ona za sada pati od
prenaglašenog materijalizma i morala bi se dopuniti nekim od
duhovnih vrednosti naše tradicije (kao što su,
prevashodno zalaganje za istinu, pravdu, solidarnost, otpor svakoj
tiraniji, hrabrosti u kritičnim trenutcima). Japan je upravo dokazao
mogućnost sinteze moderne tehničke civiizacije i sopstvene kulturne
tradicije.
Razume se, mnogo toga je u našoj tradiciji što
valja napustiti. Zalaganje za podizanje civilizacijskog nivoa naroda
podrazumeva i:
-odgovoran odnos prema javnim dobrima;
-napuštanje podaničkog stava prema državi, ali i shvatanje
države kao tuđe sile koju treba varati, a njen zakone kršiti
kadgod se to može nekažnjeno činiti; rečju, nužno je prihvatanje prava
i dužnosti modernog građanina;
-poštovanje određenih pravila korektnog ponašanja
u komunikaciji sa ljudima;
-napuštanje preterane smouverenosti naroda koji je posle
slavnog početka dugo bio isključen iz svetske istorije, da bi zatim
zabeležio niz velikih ali skupo plaćenih pobeda – posledica
toga je preterano pouzdanje u sopstvene snage;
-veći nivo zdravstvene prosvećenosti;
-poštovanje mira i privatnosti građana;
-prevazilaženje provincijalizma koji se za sada kompenzira neodgovornim
donošenjem sudova o svemu što se inače slabo i
površno poznaje;
-oslobađanje sindroma skorojevićstva za koje je karakteristično
verovanje u to da svet počinje sa sadašnjom generacijom i da
su za istoriju presudni bili događaji u kojima je ona sudelovala.
Potrebno je stvoriti kritičnu masu intelektualnih i moralnih snaga
naroda da bi se u narednim decenijama ostvario civilizacijski uspon
Srbije.
©
SPS
