SVET U KOME ŽIVIMO I
JUGOSLAVIJA
9.1.
Protivurečnosti u savemenom svetu
Uprkos
povremenim krizama i zastojima, svet u celini nalazi se u procesu
stalnog tehničkog, ekonomskog i političkog napretka. U svetu se danas
proizvodi dovoljno dobara i usluga da se zadovolje osnovne potrebe
ljudi. Moderna tehnika je čoveka oslobodila najnehumanijih oblika
iscrpljujućeg i otuđenog rada. Nivo obrazovanja i kulture postepeno se
podiže u celom svetu. Komunikacijske niti povezuju sve delove planete.
Iščezavaju najbrutalniji oblici despotije i tiranije nad
ljudima. Narodi sveta su se udružili u jedinstvenu političku
organizaciju koja je do sada imala izvesnog uspeha u sprečavanju ratnih
sukba i koja je prvi put u istoriji postigla saglasnost oko univerzalno
priznatih ljudskih prava. Na svim kontinentima razvijaju se
integrativni procesi kojima se prevazilaze nacionalne isključivosti i
stvaraju rudimentarni oblici budućih supranacionalnih zajednica.
Međutim, i pored svega tog napretka, svet u kome živimo je daleko od
toga da svim ljudima obezbedi život u miru, slobodi, bez materijalne
oskudice i iskorišćavanja. Mnoge protivurečnosti
još razdiru savremeni svet.
Relativno trajni mir postignut je u nekim delovima sveta, ali se ratovi
i dalje vode. Evropa je upravo u periodu mira stvorila oružje koje
omogućuje trenutno kolektivno samoubistvo čovečanstva i
uništavanje sveg života na zemlji.
Materijalno obilje postoji uporedo s bedom, nezaposlenošću i
umiranjem miliona ljudi od gladi.
Napredak nauke i tehnike omogućio je bezobzirno
iskorišćavanje njenih zaliha i takvo zagađivanje životne
sredine koje već počinje ugrožavati opstanak ljudske civilizacije.
Dok se u svetu sve više govori o ljudskim pravima, najvećio
deo ljudi obespravljen i podvrgnut najbezobzirnijim oblicima
iskorišćavanja. Drastični oblici ekonomske zavisnosti i
iskorišćavanja se zasnivaju na visokokamatnim dugovima,
dominaciji transnaconalnih korporacija i neekvivalentnoj razmeni na
svetskom tržištu.
Čak i u zemljama koje se najviše ponose demokratijom,
vladaju elite i građani su lišeni učešća u
odlučivanju o ključnim političkim, privrednim i kulturnim pitanjima.
Dok ovakve protivurečnosti ne budu prevaziđene, svet će živeti u
zastrašujućem raskoraku između religioznih i
ideoloških deklaracija i surove stvarnosti.
9.2. Novi
svetski poredak
Poredak
koji je u svetu bio uspostavljen posle Drugog svetskog rata odlikovao
se ravnotežom straha dve velike sile. Na toj ravnoteži počivali su svi
dogovori koji su sprečavali mežusobni rat, na njoj se zasnivalo
međunarodno pravo i određeni dobri običaji u međunaodnim odnosnima.
Zahvaljujući tome bilo je moguće osnivanje i normlno, relativno
neutralno funkcionisanje Organizacije ujedinjenih naroda, koja je u tom
periodu uspešno izbegla da bude sredstvo bilo kojeg svetskog
bloka. Sve je to davalo potrebnu stabilnost podeljenom i polarizovanom
svetu.
Slom Sovjetskog saveza i sistema realnog socijalizma u Istočnoj Evropi,
stvorio je potpuno novu situaciju. Postala je moguća dominacija SAD u
svetskim i ujedinjene Nemačke u evropskim razmerama. Događaji u vezi s
raspadom "brionske Jugoslavije" pokazali su da neke međunarodne
organizacije postaju oruđe interesa pojedinih sila, te da se na
međunarodnom planu donose odluke i sprovode akcije koje su u
suprotnosti i s dosadašnjim običajima i s međunarodnim
pravom i s elementarnim etičkim merilima. Uspostavlja se novi svetski i
evropski poredak čije su karakteristike sledeće:
-manje i privredno i politički slabije države postaju zavisne od većih
i jačih; ekonomska zavisnost (zbog dugova, investicija, neophodnosti
razmene) pretvara se u političku (odustajanje od samostalne spoljne
politike, pristajanje na odluke suprotne ustaljenim nacionalnim
interesima i tradicionalnim odnosima s drugim narodima);
-negiran je dosadašnji temeljni princip međunarodnog prava
– nemešanje u unutrašnje stvari
suverenih država, čime je rehabilitovana teorija "ograničenog
suvereniteta" iz vremena Brežnjeva i invazije Čehoslovačke
-tamo gde se naiđe na otpor, primenjuje se srategija
unutrašnje destabilizacije i razbijanja; to se
najlakše postiže raspirivanjem etničkih sukoba i optužbama
za kršenje ljudskih prava;
-ova brutalna politika dominacije racionalizuje se pozivanjem na velika
načela. Pravo na samoopredeljenje, koje nije ni bilo priznato kao
kolektivno pravo u Povelji OUN, proizvodi se u prioritetno pravo u čije
ime se ruše čitave države. Koliko tu ima doslednosti vidi se
po tome što se pravo na samoopredeljenje ne tumači kao pravo
naroda, već teritorija, i što se na nivo principa uzdiže
nepovrediviost unutrašnjih adminstrativnih granica, a
dozvoljava kršenje spoljašnjih državnih granica.
Velike sile, notorni prekršioci ljudskih prava u nedavnoj
istoriji, optužuju druge za nepostojeće kršenje ljudskih
prava;
-instrumentalizuju se međunarodne organizacije; one se otvoreno
mešaju u unutrašnje stvari suverenih država,
nasuprot sopstvenim prncipima suvereniteta država članica i
nemešanja u njihove unutrašnje stvari;
-novi svetski poredak ima izrazito imperijalistički karakter; njegova
svrha je dominacija Zapada nad Istokom i Jugom; za razliku od
imperijalizma totalitarističkog tipa, koji je uspostavljen putem
invazije i okupiranja teritorija, za ovaj, liberalističkog porekla,
specifično je to što se ekonomski interesi (obezbeđivanje
nafte, osvajanje tržišta, obezbeđivanje dugova i kontrola
nad zemljama dužnicima) ostvaruje prvenstveno političkim sredstvima;
međutim, i tu su krajnji argumenti – argumenti sile.
Jedna od prvih žrtava novog svetskog poretka jeste Jugoslavija. Ta
činjenica će određivati karakter naše međunarodne politike u
vremenu koje dolazi.
9.3.
Jugoslavija – slobodna, federativna republika
U
uslovima raspada bivše jugoslovenske države Socijalistička
partija Srbije se opredelila za principijelno stanovište da
svi njeni narodi i građani moraju biti ravnopravni i da, po istom pravu
na samoopredeljenje naroda po kome su Slovenci, Hrvati, bosanski
Muslimani, Makedonci, odlučili da se otcepe iz Jugoslavije, i srpski
narod na teritorijama na kojima živi u većini može da odluči da ostane
u zajedničkoj jugoslovenskoj državi.
Opredeljenje za Jugoslaviju je višestruko zasnovano. Ono
omogućuje zajednicu sa crnogorskim narodom. Očuvanjem Jugoslavije,
sačuvana je matica srpskog naroda, bitna garancija zaštite
svih ostalih delova srpskog naroda. Omogućena je legitimna briga o
Srbima izvan Srbije i stvorena isntitucionalna mogućnost da se u
budućnosti Saveznoj republici Jugoslaviji priključe i Krajina i Srpska
Republika Bosna i Hercegovina. Bez obzira na sve otpore priznavanju
Savezne Republike Jugoslavije, njen međunarodni pravni kontinuitet se
sa stanovišta međunarodnog prava može teže osporavati nego
uspostavljanje suverene države Srbije, pa je i s te strane preuređenje
Jugoslavije bilo optimalno rešenje.
Savezna Republika Jugoslavija je slobodna federativna republika. Srpski
i crnogorski narod su se slobodno opredelili da u njoj zajedno žive i
isto tako slobodno mogu zajednicu napustiti. Njen federativni karakter
znači da savezna država zadržava sve one funkcije neophodne da bi bila
država, a ne puka asocijacija suverenih država. Međutim, sastavne
republike ostaju i dalje samostalne u svim onim funkcijama gde
koordinacija i regulacija na saveznom nivou nije neophodna. Zalažući se
za to da se sačuva prava mera u podeli funkcija na saveznom i
republičkom nivou, Socijalistička partija Srbije će se suprotstavljati
i tendencijama konfederalizacije i preterane centralizacije. Prvima bi
bio doveden u pitanje prioritet saveznih zakona nad republičkim u onim
nadležnostima koje po Ustavu pripadaju saveznoj državi i moglo bi se
obnoviti pravo veta federalnih jedinica. Drugima bi bila dovedena u
pitanje suverena prava konstitutivnih naroda i doprinelo bi se
preteranoj koncentraciji i birokratizaciji vlasti na saveznom vrhu.
9.4.
Međunarodna politika
Odlučna
i dostojanstvena odbrana osnovnih nacionalnih interesa neizbežno nas je
dovela u sukob sa silama koje oblikuju novi svetski poredak i izložila
nas je grubim pritiscima, ucenama i pretnjama silom.
Neposredni cilj naše međunarodne politike jeste uklanjanje
privredne i političke opsade u kojoj se zemlja našla. Trajno
je opredeljenje Socijalističke partije Srbije angažovanje za mir i
mirno rešenje krizne situacije u Bosni i Hercegovini i
Hrvatskoj. Jedini put ka miru je političko rešenje do koga
se jedino može doći direktnim pregovorima predstavnka naroda u sukobu
i, prvenstveno, direktnim izjašnjavanjem građana koji žive
na spornim teritorijama.
Političkim rešenjem jugoslovenske krize stvorili bi se
uslovi za razvoj veza i saradnje sa svim zemljama, grupacijama i
organizacijama. To se u provom redu odnosi na dosadašnje
jugoslovenske republike i na susedne zemlje sa kojima imamo
tradicionalno dobre odnose. Bez obzira na sadašnju krizu u
odnosima, Jugoslavija ostaje otvorena za unapređenje saradnje sa svim
savezničkim zemljama u novijoj istoriji. Kao startegijski centar
Balkanskog poluostrva, preuređena Jugoslavija ima prirodne mogućnosti
da postane pokretač novih oblika regionalnog okupljanja i saradnje.
Jugoslavija prirodno želi da i dalje učestuje u radu svih međunarodnih
organizacija čiji je član, pogotovo onih, kao što je OUN,
čiji je jedan od osnivača. Jugoslavija će nastaviti saradnju s mnogim
nesvrstanim zemljama s kojima je u toku celog perioda nakon Drugog
svetskog rata imala prijateljske odnose.
9.5. Odbrana
i bezbednost
Savezna
Republika Jugoslavija treba dima jedinstvenu odbranau i jedinstven
sistem bezbednosti. Osnovni zadaci sistema odbrane i bezbednosti su:
odbrana nezavisnosti i teritorijalnog integriteta zemlje, kao i
sprečavanje nasilne promene njenog ustavnog poretka. Socijalistička
partija Srbije smatra da niko nema pravo da potpiše
kapitulaciju ili da prizna okupaciju delova ili celokupne teritorije SR
Jugoslavije.
Organizacija vojske Jugoslavije zasniva se na opštoj vojnoj
obavezi koja podrazumeva pravo i dužnost svih građana SR Jugoslavije da
brane slobodu i nezavisnost zemlje. U određenim rodovima koji zahtevaju
složenu tehniku i dugotrajnu obuku vojska će koristiti izvestan broj
profesionalnih vojnika. Moralno vaspitanje pripadnika vojske
Jugoslavije treba da se temelji na bogatim iskustvima i tradicijama
narodne vojske iz odbrambenih i oslobodilačkih ratova naše
istorije. Socijalistička partija Srbije će se zalagati za razvijanje
slobodarskih i patriotskih osećanja mlade generacije i celog naroda.
Ideali slobode i nezavisnosti ne mogu biti stranački obojeni i
opterećeni bilo kakvim ideološkim predrasudama.
Sistem bezbednosti treba da bude efikasno sredstvo pravne države i da
svakom građaninu garantuje ličnu sigurnost, život i imovinu. Njegova
posebna svrha je predhodno sprečavanje svih vidova kriminala i nasilja.
©
SPS
