СПС-ПУПС-ЈС - Бр 2

IMG_9133.JPG

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПРЕТРАГА

КО ЈЕ НА МРЕЖИ

Ко је на мрежи: 9 гостију и нема пријављених чланова

СТАТИСТИКА САЈТА

Посетиоци
29
Чланци
218
Број прегледа чланака
499935

ИНТЕРВЈУ Владимира Тасића листу *ПОКРЕТ*



ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКОГ ОДБОРА СПС КРУШЕВАЦ ВЛАДИМИРА ТАСИЋА ДАТОГ ЛИСТУ „ПОКРЕТ“ У КРУШЕВЦУ, ОБЈАВЉЕНОГ У БРОЈУ ЗА ЈАНУАР 2012.ГОДИНЕ

1 НА 1 : ВЛАДИМИР ТАСИЋ, ПРЕДСЕДНИК ГРАДСКОГ ОДБОРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ У КРУШЕВЦУ

Те 2000-те године били сте на челу странке која је означена као главни кривац за све проблеме у политици, економији и друштву. Да ли су бирачи тада били у заблуди, или је СПС заиста био крив за све ?

Социјалистичка партија Србије, је након коренитих промена друуштвенополитичког система почеком 90-тих година, у континуитету, самостално, или у коалицији са другим политичким странкама, вршила власт на републичком и савезном нивоу организовања државе. Локална самоуправа била је у потпуној диспропорцији са вршиоцима власти у Србији и остатку Југославије. Дакле није било озбиљније политичке странке која није била на власти током деведестих година прошлог века.

СПС као препознатљива државотворна партија, сигурно је, да је била најоговорнија за очување територијалног интегритета СРЈ и Србије. Тих година па и 2000-те, земља је вођена на начин, којим се желело, да се очува држава, да се заштити угожен Српски народ на простору бивше СФРЈ и да се не дозволи отцепљење Косова и Метохије од Србије. Национални интереси били су приоритетни и њима је постигнуто да смо, без обзира на све неоправдане казне међународне заједнице (санкције, искључење из међународних организација) успели да очувамо достојанство Српског народа и да створимо правне претпоставке под гаранцијом Уједињених народа-резолуција 1244 Савета безбедности ОУН, да се не задире у територијални интегритет и суверенитет Србије. Под социјалистичком влашћу гарантовао се и опстанак Савезне Републике Југославије, као и опстанак Српске државе преко Дрине, Република Српска.

Национални интереси којима се руководила СПС, под познатим околностима, пре свега од САД , угрожавани су широм територије бивше СФРЈ, па је као кулминација притиска на Србију издејствовно и увођење економских санкција према СРЈ, које дотадашњи цивилозовани свет није запамтио. Под тако тешким околностима Србија се ухватила и у борбу за очување привредних ресурса земље. Подсетимо се чињенице, да у време економских санкција ни један радник није отпуштен са посла. Предузећа су радила под незапамћено тешким околностима. Производња, привредни раст и сви други економски параметри којима се прати функционисање привреде били су далеко повољнији него данас након такозваних „демократских промена“, које су уништиле привредни живот и привредну супстанцу Србије.

2000-те живело се тешко, са евидентним проблемима са којима су се грађани суочавали, али је незапосленост била у далеко мањем проценту него што је то данас. Под окриљем животних тешкоћа, насталих као последица борбе за очување суверенитета и достојанства народа, грађани су били изложени медијској пропаганди преко 1000 електроонских медија, који су сатанизовали власт у земљи и истакнуте представнике власти, обећавајући немогуће, да ће се и без рада, у земљу слити милијарде долара којима ћемо преко ноћи постати као друштво и појединачно пребогати. Заговаран је најцрњи облик капитализма, коме су грађани заведени лепим обећањима дали своје поверење, ваљда видећи себе у улози капиталиста, а своје комшије у улози најаманих радника.

Да ли је неко тада или данас са правом гласа био у заблуди није моје да процењујем, то најбоље знају они који су оловком у руци променили друштвено уређење у земљи и одмах све најцрње последице осетили на сопственом искуству.

Такозваним „демократским променама“ Крушевац од једног од најперсективнијих градова у Србији, постаје град који више није интересантан за живот. Ово је чињеница која за тешку последицу има далкео већи број грађана на бироу за запошљавање него у предузећима која су за време социјалистичке власти била светски позната. Нажалост данас многих од тих предузећа више физички нема, а нека таворе и нико их више не препознаје као значајне привредне чиниоце.

Време је потврдило да СПС не сноси никакву кривицу деведесетих година, јер је „демократска власт“ дуже од СПС у прилици да реши проблеме са којима се СПС суочавала деведестерих година. Ништа није решено, већ је међународна политичка ситуација када је интегритет наше државе у питању сложенија него што је то било пре 12. година. Све неприлике са којима смо се као држава суочавали правдане су демократијом. Од најављених демократских промена ништа повољније за Србију се није догодило од нових уцена и пристанка да се свим тим уценама удовољава. Разлика између деведесетих година и прве деценије новога века, је у томе што СПС није пристајала на уцене светских моћника и што је у баштину народа Српског оствила тапију за своје несумњиве историјске територије. Плашим се да нова „демократска власт“, која као опозиција СПС деловала до 2000-те године, себе продала тим истим светским моћницима и да нема политичку снагу да се одупре притисцима којима је изложена.

Након 11. година вероватно можете да процените да ли је правац зацртан променама 2000-те године у корену био погрешан или је проблем био у начину спровођења промена ?

Ја не препознајем никакав правац промена, који би био озбиљан и којим би се на озбиљан начин у циљу побољшања услова живота грађана Србије оставриле промене.

Није спроведена ни једна реформа. Обећања, застрашивање, буд-зашто продаја најзначајније имовине Србије, далеко су од озбиљних реформи. ДОС није имао никакву стратегију промена већ се интинуитивно кренуло у продају имовине како би се преко ноћи дошло до пара да се делом изсервисирају државне надлежности од којих су грађани толико очекивали. Продата је „кртина“ привреде, новац је потрошен, радници су остали без посла, предузећа закатанчена. Ако је то реформа, далеко јој била кућа.

Стратегија развоја земље не постоји ни данас. Долазе ко-бајаги страни инвеститори, а ми сами им плаћамо радна места, а да мам на памет не пада да тај скупи капитал уложимо у наша предузећа. Имјући у виду такво понашање, невидим озбиљан рад на стварању услова за обнову привреде и екоономије земље. Они који су продали најзначајнију Српску имовину данас су душебрижници и покушавају себе да амнестирају од уништитељског штетеочинског деловања.

Предузећа „Јастра“, “Јастребац“, “22 Јули“, “Задругар“, “Цепак“ и “Жупа“ практично су нестала у процесу приватизације, док „Рубин“ и „Мерима“ имају неупоредиво мањи значај за крушевачку привреду него што су имала пре 2000-те године. Коју приватизацију можете означити као најлошију ? Ко су кривци за лоше приватизоване фирме у Крушевцу ?

Набројали сте један број фирми које су приватизоване са претешким последицама. Покушавали смо као партија, корз свој програм и јавним наступима да укажемо на све очекиване последице приватизације. У Народној Скупштини Србије једино су посланици СПС гласали против Закона о приватизацији, док су све друге послничке групе гласале за Закон. Крушевачка привреда је као најперспективнија у Србији, као најхетерогенија у Србији, као што не рећи и најзначајнија, претрпела истовремено највећу штету приватизацијом. Борили смо се предлозима да се предузећа продају радницима, јер нико боље не може да се стара о имовини од оних који су ту имовину својим радом и створили. Није било слуха за такав начин приступу приватизације и продата су предузећа тајкунима, сумњивим лицима, сумњивим фирмама и сл. која нису имала никакв други интерет осим да присвоје имовину далеко већег обима од оне коју су купили. Након задовољења тог интереса предузећа су упропашћивана. Слободно могу да дам квалификацфију да су све приватизације најлошије осим прфедузећа „Крушевацпревоз“, које су откупили радници и данас је то најздравији колектив у Крушевцу.

Кривици за лошу приватизацију Крушевачке привреде су оне личности које су биле у кризним штабовима 2000-те године, након тога одговорне личности у органима локалне самоуправе и органима Републичке власти. Сами себе, а и грађани их препознају.

Више пута сте јавно говорили негативно о приватној својини. Да ли сматрате да је требало оставити фабрике у друштвеном власништву или пребацити у државану својину ?

Никада нисам негативно говорио о приватној својини, нити сам ја и моја странка против приватне својине. Потсетимо се да је СПС, права у Србији изједначилча све облике својине, приватну, државну и задружну.Ј а сам само лично за равноправност тих својина и да ниједан други облик Уставом признате својине не потчињавамо на најгрубљи начин приватној својини. СПС је вратила земљу неоправдно одузету сељцима, тако да је за време ове власти више од 95% пољопривредне земље било у приватној својини. СПС је продала неколико милинона станова носиоцима станарског права тако да је 100% власишта у овој области у приватној својини. Никада нисам био заговорник противљења приватном сектору, већ сам увек био за поштетну радничку приватизацију и за велики јавни сектор који је окосница развоја државе и мора да буде у државној својини. Када ово кажем мислим на железницу, путоградњу, ЕПС, руднике и сл. Није тачна теза да држава не зна да руковди привредом. Како то зна у Немачкој и другим Европским земљама, а у Србији не зна.

СПС је поново кључна политичка партија у Србији и Крушевцу. Точак историје се окренуо. Да ли треба да закључимо да је СПС бољи од других, или су друге странке лошије од СПС-а? У чему је кључ вашег великог повратка?

Социјалистичка партија је прошла трновит пут у свом двадесетогодишњем постојању. У граду је од вршена власт самостално 10.година., након чега смо били у опозицији 8.година. Партија и руководство партије су у толикој мери били сатанизовани, да је од опште харанге вођене против истакнутих социјалиста, партија изгубила поверењ грађана. Било је на десетине кривичних судских поступака против истакнутих социјалиста и сви су правноснажним пресудама ослобођени оптужби, што је велика статисфакција да смо радили савесно, одговорно и поштено. Наше способности су доказане, кроз очување привредних потенцијала Крушевца, кроз обнову порушене инфраструктуте која је била прави изазов и подухват, кроз инвестиције, јер је Крушеввац отварао и у најтежим временима санкција, фабрике, градио путеве, улице, школе, вртиће, спортске терене и сл.

Данас предствници демократске власти крију и не желе преко медија да објаве да је и један од најспособнијих Српских привредника Милутин Левић, директор фабрије „Трајал“ која је запошљавала 7.200 радника који су примали плату, након огромногг личног прогона правноснажно ослобођен свих оптужби. Процесуирање овог случаја почетком 2001. године, био је удрана песница прогона социјалистичке власти, а данас се отклањање видљивих последица тог великог притиска на правосуђе крије. Овај случај као и моги други у потпуности разобличују такозване „демократске промене“.

СПС је партија, која окупља раднике, сељаке, интелектуалце, којима је на души борба за оставривање идеала социјалне правде. Неправда која је захватила све структуре друштва побудиле су поново интересовање за политку и програм СПС, тако да смо од партије којој је био предодређена судбина нестанка са политичке сцене, постали партија за коју се интересује све већи број наших грађана. Наше искуство, нова младост, спремност за борбу оставривања најузвишенијих циљева на темељу изградње друштва једанких шанси за све. омогућавају нам не само опстанак већ и повратака на политичку сцену србије. Ово је и шанса за обнову велике СПС, па позивамо све социјалисте да се врате под окриље партијске заставе, јер за све има места у нашим редовима. Без стида и страха морамо да наставимо борбу за малог човека о коме данас нико у Србији не брине.

Каква ће бити политичка сцена Крушевца након нових локланих избора ? Ко су фаворити и да ли су на видику значајније промене у односу политичких снага?

Никада се нисам бавио предвиђањима, нити ме интересује деловање других. Моје једино политичко ангажовање везано је судбину СПС и одговоран сам за стање у градској организацији Крушевац, која један од стубова социјалиситичке идеје у Србији. Времена су тешка, спремни смо за сарадњу са свим политичким чиниоцима који поштују наша полтичка опредељења и ми поштујемо њихова. Локална политика је специфична и ја је не сагледавам у контексту околности које треба пресликавати. Специфичности локалане средине су изражене и пре све лични интереси морају бити подређени раду, на оставривању функционисања јавних предузећа и установа локаланог карактера .

Изборна капмања, омогућиће бирачима да изаберу своје кандидате и поштоваћу сваку одлуку коју већина грађана донесе.

На крају могу само да поручим бирачима, да више не верују обећањима, демагогији и лепим речима, већ да стварно гласају за знање, способност, одговорност и поштење.

Невена Спасић