СПС-ПУПС-ЈС - Бр 2

IMG_9165.JPG

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПРЕТРАГА

КО ЈЕ НА МРЕЖИ

Ко је на мрежи: 31 гостију и нема пријављених чланова

СТАТИСТИКА САЈТА

Посетиоци
29
Чланци
218
Број прегледа чланака
496254

Разговор са Владимиром Тасићем за часопис КЦК *ПУТЕВЕ КУЛТУРЕ*

Разговор са Владимиром Тасићем (за часопис Културног центра Крушевац - ПУТЕВИ КУЛТУРЕ)
ПРИСУСТВО ГРАЂАНА ЈЕ НАЈБОЉИ ПОКАЗАТЕЉ ВРЕДНОСТИ ПОРОГРАМА


Владимир М. Тасић је рођен 1954. године у Крушевцу. У родном граду завршио крушевачку Гимназију, након чега је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Запослио се у струци и после положеног правосудног испита именован је за заменика Општинског јавног тужиоца у Крушевцу, а потом и за Општинског јавног тужиоца у Крушевцу. Од стране Владе Републике Србије именован је за првог начелника Расинског округа, са седиштем у Крушевцу. Од оснивања је активан члан Социјалистичке партије Србије. Биран за председника Општинског одбора СПС Крушевац, члана Статутарне комисије СПС, члана ГО СПС и члана Извршног одбора Главног одбора СПС.

Бавио се писањем новинских чланака који су објављивани у листу ПОБЕДА Крушевац, дневним новинама ЈУТАРЊЕ НОВИНЕ Београд и 24 ЧАСА Београд.

Као коаутор објавио књиге СВЕТ И МИ ЗА МИР 1995. године, у издању Историјског архива Крушевац и РАСИНСКИ ОКРУГ У 78 ДАНА НАТО АГРЕСИЈЕ, 1999. године у издању Историјског архива Крушевац и као аутор књигу СВЕДОЧАНСТВО ЗА ИСТИНУ, 2010. године у издању Општинског одбора СПС Крушевац.

Активан је друштвени радник, а тренутно је председник Градског одбора Социјалистичке партије Града Крушевца. Професионално се бави адвокатуром.
  • Овај интервју смо затражили од Вас поводом 20-тог броја часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ. Да ли пратите овај часопис Културног центра Крушевац и ако пратите, како Вам се допада?
Данас, у Србији, није мали јубилеј издавање 20. броја часописа из области културе.У кризним временима култура је увек по страни са необјашњивим мотивом о потреби штедње. На неправичан начин друштво се годинама односи према култури, културним ствараоцима и културним делима, и ако она врхунска увек преживе време и људе који доносе одлуке о средствима и буџетима који се улажу у ову људску потребу без које данас савремени човек не може да замисли живот. Покушаји маргинализације културних дела и стваралаца увек иду на штету моћника које време сврстава у фасциклу заборава а културни продукт у незаборав.,,Путеви културе“ нашли су своје место у времену и географском простору који покривају и већ данас можемо да констатујемо да се ради о часопису који афирмише културу не само локлане крушевачке средине већ и наше Републике Србије. Мало је средина у Србији које имају храброст и смелост да се упусте у пројекат афирмације културног стваралаштва на научној основи како се то ради у ,,Путевима културе“. Ауторска дела, критички осврти,новинарски записи о културним догађањима наш часопис сврставају у сам врх културе Србије. Штета је што нема више материјалних средстава да се часопис чешће појављује пред читаоцима. Мој суд о часопису је мање важан од времена које је потврдило пројекат какав су „Путеви културе“. По мом скромном мишљењу - часопис је једно од највреднијијих дела из области културе у Србији и оно мора у наредном периоду да постане пројекат из кога ће да стану и најважније државне културне институције.
  • Познато је да сте Ви један од оснивача Легата Милића од Мачве Косово први праг Србије, а и чењеница је да се Културни центар Крушевац данас стара о раду и програмима који се у њему догађају, захваљујући Вашем ангажовању. Као члан савета Легата - како оцењујете рад и квалитет програма и изложби које се у њему реализују и има ли потребе за увођењем нових садржаја?
Легат великог Српског сликара Милића Станковића Косово први праг Србије настао је као жеља самог легатора, која је подржана од руководства града Крушевца 1999. и 2000. године .Аутор је Крушевцу поклонио огромно уметничко благо непроцењиве вредности које је учињено доступно јавности у посебном изложбеном простору у непосредној близини Археолошког парка и Лазаревог града. У периоду од октобра 2000. до 2008.године Легат је неопрвадано запостављен и затворен и учињен недоступним широј јавности. Повратком социјалиста Крушевца у органе локлане власти, учињено је да се реафирмише присутност овог уметничког богатства које мали број градова у Србији има и у потпуности обнови рад легата. Легат је правно утемељен. Изабран је Савет Легата од стране Скупштине града и простор Легата је постао један од културно најафирмативнијих простора у Србији. Многобројним изложбама, књижевним вечерима, концертима, представљањима културних и јавних посленика, Легат је оправдао своје постојање. Данас је ово престижан простор у којем желе најеминетнији културни ствараоци да представе своје дело и себе. Сигурно је да у Легату богатство могућности стварања у култури није исцрпљено и да има могућности и потребе да се рад осавремењује, обогаћује, али само под условом да програми буду врхунско стваралаштво.
  • Међународни фестивал хумора и сатире Златна Кацига је свакако најпознатији и најзначајнији фестивал који Град Крушевац тренутно има, на неки начин бренд Града Крушевца. Како ви видите овај фестивал и да ли је могуће у наредном периоду увести иновације које би га унапредиле?
Златна кацига није довољно афирмисана ни у самом Крушевцу, а да на говорим о ширем простору. Јесте међународни фестивал, са бројним учесницима, али није шира јавност упозната са програмом, циљевима и догађањима. Мало је да се само на завршној приредби поделе фестивалске награде, а да се пратећим садржајима не учини знатно веше за афирмацију фестивала и Крушевца као града у коме се негује хумор и сатира, карикатура, виц, афоризам и прича. Преамбициозан је атрибут да је Златна кацига бренд града, јер до добијања овог ласкавог признања мора далеко више да се уради на програмским садржајима могућностима да се сама фестивалска идеја повеже са туристичком понудом у граду која ће привући већи број људи. Мислим да је у циљу афирмације Златне кациге неопходно изградити трајни изложбени простор (музеј фестивала). У овом простору морају да буду трајно изложена дела која су на фестивалу награђивана као и друга вредна дела која нису по оцени жирија награђена, а заслужују пажњу да буду сачувана. Овај јединствен простор био би и значајан део туристичке понуде Крушевца, па би смо потом могли да говоримо о Фестивалу Златна кацига као бренду града. Само једнодневно догађање око „Златне кациге“ је премало да се ова јединствена идеја афирмише ван простора нашег града, Србије и Међународне заједнице. Издвајањем приоритета у култури могли би смо да на много квалитетнији начин стварамо програме и контролишемо утрошак малих средстава издвајаних за културу.
  • У Клубу КЦК је 11.10.2011. отворен САЈАМ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА после дугогодишњег прекида, опет на Ваш предлог и иницијативу. Да ли је потребно да Град Крушевац и установе: Културни центар Крушевац, Историјски архив и Народна Библиотека Крушевац, (које га реализују) имају свој штанд на Сајму књига у Београду, и да ли је то могуће остварити већ ове године?
Данас се Крушевац препознаје по Сајму књига Расинског округа. Ово је стара идеја која је доживела своју афирмацију. Награда Расински цвет постала је престижна за литерарне ствараоце и издаваче. Неоправдано, сајам је угашен и све активности око сајма књига су смештене у заборав. За издаваче и литерарне ствараоце нема значајнијег догађања од предствљања на Сајму књига. Идеја о обнови сајма књига родила из просте потребе да се многобројним ствараоцима и издавачима Крушевца и Расинског округа створи могућност да у неколико дана током године могу да представе своје стваралаштво. Крушевачки крај је познат по многобројним ауторима, ствараоцима литералних дела, монографија, публикација, научних књига, духовне литературе, часописа и новина. О овом великом културном потенцијалу нико у нашем граду није водио праву бригу. Издавачи и аутори су маргинализовани без праве могућности да се афирмативно представе јавности. Потреба за упознавањем са културним благом нашег града кроз издавачку делатност изродила је идеју о обнови Сајма књига у оквиру програмских активности КЦК. Ова културна манифестација, у потпуности је оправдала очекивања и на јединствен, оригиналан начин омогућава великом броју посленика писане речи да своје дело представе јавности. Кроз пратеће манифестације и афирмисане госте који су учесници и посетиоци Сајма књига, манифестација је већ попримила републички значај. Амбиције су да једног дана у скорој будућности, крушевачки Сајам књига и издаваштва по значају буде друга манифестација у Србији одмах после традиционалног Београдског сајма књига. Значајно је истаћи да је за крушевачку културу прекид учешћа на Београдском сајму књига раван културној катастрофи зато се морају обновити активности како би се Крушевац на овој, слободно можемо рећи, светској манифестацији, нашао као и много година раније. Удружене културне институције Крушевца, Високе и више школе, штампари и појединци (ствараоци) могу заједничким потенцијалом обновити традицију Крушевачког штанда на Београдском сајму књига. КЦК за ову активност има најодоговрнији задатака јер је и следбеник познате издавачке куће „Багдала“ која је деценијама предствљала наш град на Београдском сајму књига.
  • Знамо да Крушевац нема манифестације које су масовно посећене попут Драгачевског сабора трубача у Гучи и знамо да је било идеја да се у Крушевцу осмисли и релизује ЧАРАПАНИЈАДА као туристичко-културна манифестација која би циљ довођења бројних посетилаца у Крушевац реализовала. Да ли је то по Вама добар правац размишљања?
Сигурно је да је у Србији створена атмосфера вашарских манифестација за широку масовну културу (Гуча, Роштиљијада, разноразне бербе, Сланинијада и др). Овакве манифестације ниског културног нивоа окупљају велики број људи жељних разоноде. Мало има стваралачких идеја и правих вредности које трајно остају као део културне баштине. Немам ништа против да се и кроз Чарапанијаду у Крушевцу као део туристичке понуде покрене активност масовне потребе грађана за разонодом. У том правцу би требало осмислити оригиналне манифестације које се не догађају нигде у Србији, како би смо могли поред суграђана да привучемо и туристе и град вратимо на туристичку дестинацију у Србији. У реализацији овог циља град би морао да ангажује људе различитих профила интересовања који би пажљиво осмислили програм привлачан за велики број људи и са одговарајућим припремама могло би да се крене у реализацију идеје Чарапанијада. Искористили би се и постојећи традиционални потенцијали града (градски вашари, сусрети села, културно уметничка друштва, обнова традиционалних старих заната, обнова рада певачких друштава и сл). Све треба учинити да поред врхунских културних манифестација створите услове и за манифестације које народ воли и које посећује јер на неки начин и то даје одређени препознатљив тон града.
  •  Често је помињана могућност припајања КПЗ Крушевац Културном центру Крушевац. Да ли је та могућност данас реална и да ли би то било рационално, економски оправдано и ефикасно за развој културе у Крушевцу?
КЦК и КПЗ су по мени две културне институције које су потребне граду из разлога што се КЦК бави врхунском културом, а КПЗ народним стваралаштвом, аматеризмом и сл. Међутим, често се догађа да због људи који обављају стручне послове у ове две институције долази до мешања програмских циљева једне и друге установе па се програми подударају и организатор истог не препознаје. Због малих материјалних средстава опредељних за културу можда би било рационалније створити једну установу. Са друге стране, постоји опасност да би се удруживање одразило штетно на једну или другу област деловања. Можда би аматеризам преовладао врхунску културу или обрнуто, па је због избегавања ове реалне опасности, а и изражене потребе да се негују и врхунска култура и аматерско стваралаштво ипак било боље да и надаље постоје обе установе. Треба само размислити о томе да ли се КЦК не меша у програмску делатност КПЗ, као и обрнуто, јер се на тај начин обара уметничка вредност програма.
  • Ваш поглед на амтеризам у култури и на врхунску културу. Колико Крушевцу недостају програми врхунске културе?
Неговање аматеризма је неопходно. Аматеризам, поред могућности стварања културних дела има и посебну васпитну улогу. Грађанима се омогућава да своје таленте у фолклору, музици, сликарству, књижевности, изразе и представе их јавности.

Окупљања аматера стваралаца привлаче и велики број грађана који својим присуством изражавају потребу да буду део манифестације чији је аутор њихов близак сродник, комшија, суграђанин. Кроз неговање аматеризма од заборава се отржу све праве друштвене вредности нације које су годинама стваране. И, зато аматеризму мора да се поклања пуна пажња и да локална средина ствара услове за изражавање свих правих културних вредности аматерског стваралашта.У Крушевцу је то препознато давно, па су створене манифестације „Звездано Здравиње“, ,,Падешки кладенац“, ,,Дани Конопљаре“, ,,Вулетови дани“ и многе друге које на оригиналан начин чувају традицију српског народа.

Такође, грађанима је потребна и врхунска култура. Данас смо суочени са економским тешкоћама, па је све мање материјалних средстава за прављење и довођење врхунских програма. Међутим, организацијом сопствених потенцијала који несумњиво постоје можемо и сами са скромним средствима направити програм врхунског културног израза. Ово је доказано са стварањем сценске кантате аутора либрета Небојише Лапчевића и аутора музике Мирољуба Аранђеловића Расинског. Обојица Крушевљани, створили су уметнички програм кога се не би постидела ни „Миланска скала“. Такви програмски садржаји потребни су Крушевцу, јер ће се наш град по томе као једини град из унутрашњости Србије препознавати на културној сцени и ван граница наше државе.
  • Да ли су по Вама улагања у културу у Србији и Крушевцу адекватна потребама за културом сваког човека, да ли је потребно и могуће ту нешто мењати?
Улагања у културу у Србији, због познатих економских тешкоћа са којима се већ годинама боримо, нису ни приближно довољна. Међутим, реорганизацијом установа и ослањањем на сопствене потенцијале са којима град располаже, сигурно да би смо могли да надмашимо сами себе у многим областима стваралаштва. Градски потенцијали на прави начин морају да се издвоје и да им се да прави значај. У граду имамо више академски образованих музичара - педагога, концерт мајстора,оперских певача. Постоји велики број академских сликара, академски образованих глумаца. Писци су организовани кроз Удружење писаца Србије. Ово су огромни потенцијали који на прави начин нису окупљени и није им омогућњено да се организују ради јавног изражавања несумњиво врхунских талената. Зато је задатак установа у култури да све ове ствараоце окупи и да им омогући да стварају дела којима ћемо се поносити. Врхунска култура се не ствара само у Београду, већ добром организацијом то можемо урадити и у Крушевцу као традиционалном српском културном центру.
  • И за сам крај овог интервјуа са поводом, како оцењујете рад Културног центра Крушевац и у ком правцу треба да се креће развој ове установе?
Културни центар Крушевац, у складу са материјалним средствима и могућностима, обавља своју културну улогу веома добро. Средства са којима располаже су недовољна, али и поред тога, великим бројем програма и садржаја, окупља знатан број грађана који присуствују манифестацијама. Присуство грађана је најбољи судија вредности програма. Сматрам да КЦК мора да окупи све кретаивно способне људе из области свих видова културног стваралаштва и да их ангажује за стварање програма разноврсних садржаја. Поред овога, мора се учинити напор ради реновирања простора у којем се одвијају програми и осавременити техника потребна за емитовање програма. Морају се стварати програми који могу сами себе издржавати кроз потврђивање вредности на тржишту.

Разговарао Љубодраг Обрадовић, главни и одговорни уредник КЦК