СПС-ПУПС-ЈС - Бр 2

IMG_9059.JPG

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПРЕТРАГА

КО ЈЕ НА МРЕЖИ

Ко је на мрежи: 20 гостију и нема пријављених чланова

СТАТИСТИКА САЈТА

Посетиоци
29
Чланци
218
Број прегледа чланака
503757

Интервју Владимира Тасића за www.rasina.net

Среда, 27 новембар 2013. www.rasina.net


Интервју са председником ГО Социјалистичке партије Србије у Крушевцу Владимиром Тасићем о садашњој позицији СПС-а на локалу, сарадњи са коалиционим партнерима, протестима радника, економском стању Крушевца, капиталним инвестицијама и многим другим темама везаних за Крушевац. Интерву радио Давор Јаовановић

Шта је данас Социјалистичка партија Србије?


Данас је Социјалистицка партија Србије организација која је јединствена у којој се налази велики број младих људи као и људи који се до сада нису бавили политиком, свима смо дали шансу и свима ћемо је дати а многи су је већ искористили. Млади треба да имају шансу, једноставно живи се у неким новим веменима, живи се са новим идејама где ми који се дужи временски период бавимо политиком и другим животним проблемима како лицним тако и Града Крушевца као и грађана који живе у Крушевцу нисмо свесни како да их дефинишемо на прави начин док млади људи то осећају. Према томе морају и да преузму одговорност за стање у граду. Сарадња са централом је веома добра како са главним одбором тако и са председником партије.

Где је данас Социјалистичка партија Србије?

Нас су свесно или несвесно рехабилитовали баш они који су утицали да будемо сатанизовани и који су се годинама заклињали да ће пре са црним ђаволом да крену у договор него са Социјалистицком партијом Србије. Медутим они су нас први позвали, ми нисмо звали никога и никоме се нисмо нудили. Ми смо искористили ту прилику у том смислу што су наши људи били од струке и поверења и који су знали да раде свој посао. И ми смо на последњим изборима када је у питању Крушевац освојили 22% гласова и друга смо политичка странка по броју гласова.Тако да је то за нас почетак праве рехабилитације, и шанса коју су нам указали грађани не смемо да испустимо. Зато смо и кренули на кадровско подмлађивање, урађена је и ревизија партиског програма.

Прича се увелико да ће избори ускоро, где ви видите СПС?

Ми се не плашимо избора, јер и у време када смо носили онај епитет „недемократске Србије“ или „апсолутистичке власти“ Социјалистицка партија Србије је 13 пут организовала изборе од 1990 до 2000. године. Ми смо спремни и имамо и програм са којим можемо да се представимо грађанима, имамо људа са којима можемо да изадемо пред грађане тако да су избори потпуно нормална ствар.

Да ли сте задовољни, овде на локалу, сарадњом са коалиционим партнерима?

Па ми смо се упустили као странка у коалиционе односе и партнерство са још, практично, три политичке странке и једном групом грађана. Група грађана је самоиницијативно почетком ове године иступила из наше коалиције, не реметећи унутрашње стање и програм у коалицији, који је сачињен и закључен споразумом који смо потписали 22. јуна, преузели смо одговорност за стање у граду у складу са коалиционим споразумом, мислим да немамо неких већих проблема у функционисању, проблеми постоје, али то су дневно политички проблеми који се решавају у ходу, они се не одражавају на стање у коалицији, и уопште на стање у граду Крушевцу. Када је тај сегмент локалне самоуправе у граду, мислим да то функционише како смо и замислили, где град има одређене надлежности, где те надлежности морају да се извршавају у интересу не нас који се налазмо у коалицији, већ у интересу свих грађана Крушевца, тако да се базирамо на социјалну политику, јер пре свега ми смо партија социјалне правде, према томе наш интерес је да се у што већој мери средства из буџета преусмеравају на социјалну политику, да нам функционишу шкole, да нам функционишу вртићи, да функционише тај сегмент града који се тиче највећег броја грађана, преузећемо сада и одговорност за стање у здравственој заштити, обзиром да је дошло до поделе у Здравственом центру Крушевац на Дом здравља и Општу болницу, тако да сада имамо озбиљну намеру када је у питању и тај сегмент социјалне политике, јер тиче се великог броја људи.

Да се осврнемо мало на протесте радника који су били организовани протеклих недеља, шта би био разлог да они не протествују?

Када је у питању протест радника неколико крушевацких фирми међу којима је сигурно најзначајнији 14. Октобар, треба да се осврнемо на историју крушевачке привреде и свега оног шта је Крушевац некада био у СФРЈ односно касније у СР Југославији, значи ради се о једном од најзначајнијих индустријских центара. У нашој општини је било преко 45 хиљада запослених у свим секторима, како јавном тако и привредном и другим. Међутим транзиција у којој смо се нашли нарочито после 2000. године довела је до тога да се предузећа која су некада билиа најзначајнији индустријски кoleктиви у оној великој Југославији доведу на ивицу пропасти, а многа од њих су и пропала. Посебан утицај је имала пљацкашка приватизација и ја не могу да се сложим са питањем да ли је приватизација успешна или није јер на примеру нашег града осим Југопревоза сва остале фирме су опљачкане, опљачкана је имовина, далеко већа вредност је била тих предузеца него она по којој су продавана. Данас можемо да констатујемо и нестанак једног броја значајних привредних субјеката са привредне карте града Крушевца. У овим предузећима која су остала и која „ раде “ или су плате минималне или ради минимални број радника у односу на онај број радника који је радио на дан када су продата приватним власницима или уопште не раде, у многим од њих се дуже времена не примају плате, радници не уживају никакву социјалну заштиту, тако да су препуштени сами себи.

У Крушевцу је последњих дана изражен протест радника неколико предузећа, међутим мислим лично да се протест дозира од стране неких политичких снага, које имају за циљ, не да се упусте у решавање проблема тих фирми и привредног живота у Крушевцу, већ да на најједноставнији начин реше ово, за сада, не решиво радничко питање, да се кроз неки вид наводног социјалног програма фирме оставе без људи како би могле да се продају само као имовина, што сигурно није добро ни за град Крушевац имајући у виду да је један од најзначајнијих прихода буџета града порез на зараде, ако тога нема онда можемо да затворимо и градски буџет и градску касу и да се сви нађемо у веома незгодној ситуацији.

Пример Жупе на неки начин иде у прилог овој тези о којој сам говорио, јер ХИ Жупа је имала 1500 људи када се ушло у процес приватизације, радило се о једној од најзначајнијих хемијских фирми у Југославији. Жупа је изузетно знацајна и за развој данашње Србије, односно Жупини производи, јер без Жупиних производа нема ни производње здраве пијаце воде, нема ни производње струје, нема ни производње у многим другим индустријским гранама. Медутим, лоби су нашли интересе да ХИ Жупу треба уништити и да је много лакше да се по неким вецим ценама увозе ти производи, радници су, слободно могу да кажем, преварени, јер су се понели том тезом иза које стоји похлепа, а не интерес да се узме социјални програм од неких 300 евра и да се након тога сви нађу на тржишту рада. Међутим они са социјалним програмом који није велики, јер имајући у виду да се ту ради о популацији која можда има око 25 година радног стажа у просеку, не могу да реше ни једну од животних питања са тим парама, тако да су напустили своја радна места, напустили предузеће и сад су оставили неким људима да се имовина Жупе која није мала прода као чиста имовина без икаквих обавеза, а када предузеће не ради, када нема људе, онда је та имовина далеко мање вредности од реалне вредности, јер тржишна вредност се ствара према ономе што фирма чини на тржишту. У овој ситуацији сигурно да то није добро, ни по раднике ХИ Жупе, ни по Крушевац, јер радници остају без својих плата а Крушевац остаје ускраћен за приходе, односно порез на зараде. Видим да се слични процеси догађају са сличним захтевима и од стране радника 14. Октобра, и од стране радника конфекције Звезда и од стране радника Фабрике уља. Никако не могу да се сложим да са давањем тог социјалног програма у висини од 300 евра по години радног стажа ми решавамо питање Крушевацке привреде. На тај начин уништавамо Крушевачку привреду, јер и оно што може у тим предузећима да се ради, практично се закључава, предузећима је стављен катанаца. Затим ће се јавити неко ко ће купити ту имовину и вероватно ћемо имати уместо Звезде овде у Крушевцу неку зграду од стотину станова, вероватно ће дole где је Фабрика уља да никне неки соларијум за производњу неке струје пошто се ради о великој површини. У 14. Октобру има толико имовине да ми ту цену практично не можемо ни да напишемо, тако да нисам уопште склон да поверујем да оваквим приступом каквим ми сада покушавамо да заштитимо крушевацку привреду можемо да учинимо нешто у том смислу да обновимо производњу.

Како решити ове проблема ?

Држава Србија мора и треба да стане иза свих ових фирми које су изузетно значајне за Србију. Ја сам о томе говорио у више наврата, ако знамо да се у ХИ Жупи производи хлор, хлор је потребан за прецишцавање у процесу производње здраве пијаће воде, узимамо 150 општина са 150 водовода, значи постоји тржиште. ХИ Жупа је некада била светски произвођач пестицида, сада се увози све и свашта из Кине сумњивог квалитета. Лобисти то раде, зато што се увози јефтино и имамо пуно информација,а посебно кад је у питању квалитет робе која се увози и којом се уништавају засади. Без ХИ Жупиних производа нема производње струје, пијаће воде, производње у рудницима обојених метала и зато није ништа случајно шта се догадало са крушевачком привредом свих ових година. Када је у питању 14. Октобар који је гигант машинске индустрије, који је произвео више хиљада комада разних грађевинских машина, зар ми данас у Србији када градимо оволико путева не можемо да се договоримо са нашим грађевинским предузећима која граде путеве, да се купују и сервисирају машине у 14.Октобру, него се увозе машине, зар не може да се направи договор са државом Србијом, да се путари добијајући посао обавежу да купе домаћи производ. Мислим да само на такав начин можемо да дамо допринос да нам фирме раде. Имамо Фабрику уља, било је ту покушаја да се обнови производња, на жалост наш Крушевљанин је то уништио, био је познати привредник својевремено, али не знам које су га силе натерале да уништи и себе и фирме за које се сигурно, када је био у младим годинама, залагао да се направе у Крушевцу, тако да и та фабрика може да ради, само ту мора да се пронађе и прави партнер који има намеру да ради, а не који има намеру да купи земљу и простор и имовину и да прода фабрику као отпад, као што је било случајева у Крушевцу. Ми имамо један такав веома непријатан споменик на улазу у наш град, Цепак, веома непријатан, и ја стварно не видим решење како ће да се санира она штета која је нанета предузећу. Када долазе људи у Крушевац питају да ли је то било бомбардовано или није. То је брука за наш град, брука да је фабрика за производњу хартије чија сировина није коштала ништа пропадне. Споменик срама, споменик уништавања крушевачке привреде и да ми то све немо посматрамо. Мислим да то кроз пореску политику треба и мора да се реши, да власник тога, значи пореским методама,еколошким и економским методама мора или да обнови оно што је растурио или да очисти локацију и уцини је примереном за нешто друго, нека сади шаргарепу, кромпир или нешто друго...

Рекли сте да је већи део фирми уништено, да ли ће се учинити нешто по питању да се пронађу одговорна лица која су крива за то?

У првој деценији 21. века, практично је опљачкана крушевачка привреда, ми знамо ко је учествовао у том процесу приватизације, ко је био и на челу локалне самоуправе, ко је био у тим органима која су продавала предузећа. Нико из локалне самоуправе, и ако смо ми из Социјалистицке партије Србије увек дизали глас и били на страни да се заштите фирме, да се спречи овакав начин продаје, али смо били у мањини, 5 % људи је веровало тада Социјалистичкој партији Србије, ми нисмо имали политичку снагу и моћ да заштитимо индустрију, да заштитимо привреду, коју смо видели како се пљачка. На жалост у Крушевцу и поред овог што је уништено тотално све, немамо случајеве процесуирања од стране правосудних органа, случајева, да је неко од тих власника фирми под кривичним поступком. Ја стварно не знам за такав случај, осим можда ове госпође Јосифове која је купила ХИ Жупу, али она није процесуирана због куповине и уништавања ХИ Жупе, она је процесуирана због нечег другог, али тако да то није у директној вези, стварно не знам за други случај, нити сам обавештен о томе да има неких назнака о томе да се у неком претходном поступку преиспитују приватизације. Ми смо приближно "задовољни" са чињеницом да је нека фирма, која је имала 1500 људи, данас функционише са 150-200 људи, "задовољни" смо, савили смо сви главе и гурнули главе у песак као ној и не интересује нас ништа. Сада они који су остали без посла, који су остали без егзистенције, којима је живот уништен, једноставно они су савили своје главе и ћуте, приморани су да ћуте, јер немају начина да се изборе за права која су им ускраћена и која су их сигурно довела до тога да се нађу у непријатној ситуацији када је њихова егзистенција у питању.

Мислим да још има шансе за крушевачку привреду, да треба овај модел који је позитиван у граду да се примени, у свим случајевима где то може, то је модел приватизације Југопревоза, нашег градског превозника, јер су радници купили фирму и тај модел стварно функционише у задовољству свих грађана града Крушевца, и радника. Свестан сам ја чињенице да је тешко данас у ери приватне имовине, да се избори државна, односно она некадашња друштвена имовина са тим, то је немогуће, јер пут капитала је једносмеран, сви смо ми живи људи, значи без обзира што се ради у државном сектору то добија једносмерни пут према приватним џеповима, што можемо да се уверимо свакодневно из штампе, из медија и тако даље, па чак и приватници сами себе по некада разно разним кривичним делима наносе себи штету, несвесни тога. Ради се о људској похлепи чији је мотив изгледа јачи од сваког другог мотива. Имамо посебан пример Фама, и то је једина фирма где су утврђене злоупотребе у поступку приватизације, и тај поступак се сада испитује од стране надлежног суда у Београду, али је иза Фама стала држава,стали су озбиљни људи и то је предузеће које је за сада спашено. Од пре две године, када се налазило на ивици пропасти је спашено, јер на срећу власници нису успели да опљачкају људе, имовину су опљачкали, али су остали људи који су знали да раде и остале су технологије којима се производе нове вредности,тако да Фам данас веома успешно ради.

Које су то капиталне инвестиције које би ви издвојили, а урађене су у Крушевцу?

Па оно што је најзначајније за Крушевац, то се обично не види, то је обично укопано негде и затрпано са земљом и то се не види и то је на жалост тако. Најзначајнија сигурна инвестиција која се догодила у последњој деценији у нашем граду је проширење фабрике воде у Мајдеву, то је сигурно најзначајније, поред тога што се дугорочно обезбеђује здрава пијаћа вода, не само за град Крушевац, већ и за знатно шире подручје, мислим на сеоску средину у нашем граду, као и на део покривања Расинског округа са система за водоснабдевање у Мајдеву, то је вероватно најзначајнија инвестиција. Друга значајнија инвестиција која нас очекује, је изградња система за пречишћавање отпадних вода, јер када произведемо велику количину вода које се употребљавају за пиће, за живот, значи да морамо да имамо и одговарајући систем за пречишћавање тих вода и пуштање тих вода у водотоке. Данас је Крушевац са још два града у Србији у прилици да тај систем добије за две године, то су средства која су обезбеђена из фондова Европске уније. Ради се о инвестицији вредности више од 24.000.000,00 евра. Ми би као град о томе могли да сањамо да немамо помоћ Европске уније у овоме, јер то далеко превазилази буџет нашега града. Константне инвестиције имамо на систему водоснавдевања како у селима тако и у граду, сигурно да треба и ради се и на уредењу града што грађани и виде.

Шта је урађено у вези инфраструктуре у Крушевцу?

Када је у питању инфраструктурна изградња, мислим да је у мало градова у Србији урађено у односу на оно шта је урађено у Крушевцу, као и на територији наше општине, односно града. Урадено је доста улица у самом граду а ради се доста и у селима али да бисмо вратили Крушевац на место на карти Србије потребно је да се ураде две велике ствари као прво је повезивање са ауто-путом према Нишу што је инвестиција вредна неких 400 милиона евра, да ли це он да се изгради и којом динамиком било је у више наврата реци и више варијанти. Прва варијанта је била да се прода Телеком Србије и да се из средстава од продаје изгради ауто-пут Пијате-Прељина од тога се одустало. Друга варијанта је била да се ауто–пут изгради средствима инвеститора из Кине и о томе се говорило више пута али је инвеститор подигао цену изградње и вредност радова и да Влада Србије није нашла интерес па самим тим није потписан уговор али да су преговори настављени са неким другим инвеститором. Тренутно је та прица о ауто-путу замрла. Нама је ауто-пут потребан јер данас ниједног озбиљнијег инвеститора не можете довести ако немате саобрацајну инфраструктуру. То је идеја на којој и Крушевац и сви градови који се налазе у долини Западне Мораве морају заједницки да истрају на остваривању те идеје. Друга веома битна ствар је железница, ја сам истицао и захтевао и сада сам у неким разговорима са председником управног одбора Железница Србије да се конацно уцине напори и да се пруга Сталац-Крушевац оспособи и пусти у саобрацај. Пруга је направљена још 1903. године а ми данас после 110 година немамо ни пругу ни железницког саобрацаја. Немамо пругу, немамо ауто пут, немамо аеродром кога ми онда можемо да привуцемо од инвеститора.

Где је онда шанса и излаз за Крушевац?

Излаз и шанса за Крушевац долазе ако се пре свега оспособи железнички саобраћај и уради још доста на саобраћајној инфраструктури. Много се говори о страним инвестицијама ја сам уздржан поводом тога јер разни „страни инвеститори“ долазе а привредни живот никада се није на тај начин развијао.

Где је Крушевац данас на мапи културе?

Крушевац је један од најзначајнијих градова што се тиче културе. У граду постоји велики број људи који имају разне таленте, у граду постоји неколико институција које се баве неговањем културног стваралаштва. Мислим лично да средства која се издвајају за културу нису довољно, али се и непотребно расипају, када имамо овако велики број институција која се баве културом. Долази до мешања између оног што се зове врхунско стваралаштво и аматеризма. И једно и друго је потребно, само је потребно да на правилан начин буде дозирано. Мислим да смо направили неколико манифестација која су попримила традиционалну форму. Многи се баве аматеризмом, и многи талентовани људи су препуштени сами себи, нису окупљени или пак нико са њима не ради, а велики број нема те способности да се самоорганизује како би своје таленте показао.

Захваљујемо се првом човеку СПС-а Крушевца Владимиру Тасићу на издвојеном времену за интервју као и транспарентности у разговору.


Интервју радио Давор Јовановић

Извор: http://www.rasina.net/index.php/poetna/intervju/3175-1