СПС-ПУПС-ЈС - Бр 2

IMG_9201.JPG

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПРЕТРАГА

КО ЈЕ НА МРЕЖИ

Ко је на мрежи: 16 гостију и нема пријављених чланова

СТАТИСТИКА САЈТА

Посетиоци
29
Чланци
218
Број прегледа чланака
506809

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - СЛАВА СПС КРУШЕВАЦ

У организацији ФОРУМА ЖЕНА СПС-а Крушевац, у просторијама СПС-а у Обилићевој 30 у Крушевцу, 04.12.2011. године у 12.00 часова, сечењем славског колача , прослављена је по трећи пут слава ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. Гости СПС-а Крушевац били су представници бројних партија из Крушевца, а специјални гост је била др Дијана Вукомановић - подпредседница СПС-а. Погледајте детаље са ове изузетно посећене славе...


Сечење славског колача


Председник Градског одбора СПС-а Крушевац Валдимир Тасић
нуди пиће подпредседници странке Дијани Вукомановић

























































































 
Када је Пресвета Дева Марија навршила три године, њени родитељи, свети Јоаким и Ана, довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм како су раније и обећали.

Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи.

На улазу у храм Деву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе где улазе само архијереји и то једном годишње.

Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дева остала је у храму.

Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Деву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу. Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.

Ваведење Пресвете Богородице


4. децембар /21. новембар - по старом календару/

Цар Соломон је 950 година пре Христовог рођења сазидао у Јерусалиму храм, који је био право градитељско чудо, по величини, богатству и лепоти. Током векова је рушен, па опет подизан. До нашег времена се сачувао само један зид, који Јевреји зову "Зид плача", и који сведочи о невероватној монументалности храма. У време рођења Дјеве Марије, храм је био обновљен, мада никада није достигао првобитну величину славу и богатство. Храм је био подељен на три дела:

Трем или двориште (Улам), место где се народ окупљао и где су приношене, по ондашњем обичају, изабране животиње на жртву.

Средишњи део храма, брод или "Светиња" (Хекал) била је велика дворана у којој су се верници молили. Трећи део, много виши од осталих делова храма, "Светиња над Светињама", односно светилиште (Дебир) било је заклоњено завесом, јер се тамо налазио Заветни Ковчег где борави сам Свевишњи.

У "Светињу над Светињама" нико није смео да уђе, сем првосвештеника и то једном у години. Храм је окруживало безброј просторија различитих намена. Саставни део храма био је и део у којем су живеле и васпитавале се девојчице, где су учене молитви, раду и врлинском животу.

У тај велики храм највеће светилиште јеврејског народа, родитељи Пресвете Богородице, Јоаким и Ана спремали су се да одведу своју кћеркицу, како би испунили свој завет. Кад је требало да пођу, позвали су сву родбину, пријатеље и Маријине другарице, па су у свечаној поворци, кренули у светилиште. Марија није била обично дете, већ дар од Бога, који су добили после педесет година бездетног брака. Свечана поворка је кренула према Јерусалиму, напред су ишле девојчице са запаљеним свећама, за њима Јоаким и Ана, држећи за руке своје чедо, а потом сви остали пратиоци. Три дана су путовали од Назарета до Јерусалима, али никоме тај пут није био тежак.

Кад су стигли надомак храма, пред њих су изашли свештеници. Сви заједно су ушли у трем, прошли средишњим делом цркве и кад су стигли до степеница, родитељи су малој Марији помогли да се попне на прву степеницу, а онда се она сама, без ичије помоћи успела до врха. Тамо је чекао првосвештеник Захарија, (отац Јована Претече), који је узео за руку и увео, не само у храм, него у Светињу над Светињама, где нико није смео да улази. Увођење Пресвете Богородице у храм се зове ваведење, отуда и назив празника. Захарија је посветио дете на служење Богу. После чина посвећења, Јоаким и Ана су принели жртву и вратили се кући, а мала Марија је остала у храму, где је провела следећих девет година. Родитељи су је често посећивали, а нарочито мајка Ана.

Како су били веома стари, преминули су пре него што је дошло време да Марија изађе из храма. После смрти родитеља, она није хтела да напушта храм и ступи у брак, него је желела да читав свој живот посвети Богу. Како је то било супротно законима и обичајима у Израелу, свештеници су одлучили да је дају Јосифу, њеном даљем рођаку, који је био осамдесетогодишњи удовац и имао одраслу децу. Верили су је са њим, како би могла да живи у његовој кући, а Јосиф је обећао да ће је чувати као своју кћер и поштовати њен завет. Испуњена је Маријина жеља, а у исто време задовољени су строги законски прописи, којима није било дозвољено да девојка остане девица до краја живота, већ је свака морала да се уда. Марија је живела у Јосифовој кући исто као сто је живела у храму. Тако је Дјева Марија уствари прва монахиња, она која је живот завештала Богу.

Ваведење је слава Хиландара и свих храмова који су овом празнику посвећени, као и многих српских породица.