У Обилићевој 30 у организацији АРТ КЛУБА СПС-а организовано је 08.03.2015. године поводом 8 марта - дана жена, пригодно дружење уз поезију и коктел. Том приликом своје стихове су говорили Небојша Лапчевић и Љубодраг Обрадовић - крушевачки песници. Све присутне даме поздравили су Горан Ћирић - секретар Градског одбора СПС-а Крушевац и Владимир Тасић - председник Градског одбора СПС-а. У свом обраћању Владимир Тасић је честитао празник свим женама и пожелео им све најбоље у животу, а затим су им уручене пригодни поклони... Поклоне су уручили Горан Ћирић - секретар Градског одбора СПС -а Крушевац и Др Александар Петронијевић - подпредседник ГО СПС Крушевац за рад са омладином. Љубодраг Обрадовић је у име Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу дамама поклонио 20 књига овог издавача.

Даме у СПС-у

Горан Ћирић, секретар ГО СПС Крушевац - уводна реч

Владимир Тасић - председник ГО СПС Крушевац честита празник дамама

Небојша Лапчевић говори своју поезију

Љубодраг Обрадовић говори своју поезију
ЗВУК ВИОЛИНЕ Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
Разигра се носталгија,
филм се рсзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе
и слатке речи доносе.
Вoлeо сам увек супротности,
шетње по киши, мраз,
бекство са капија...
Сад вино прија,
ко смешна
и сурова стварност.
Поток је нов, корак лак,
а дечак смео.
Звечи тишина.
Твоје усне другог љубе,
моје срце на другу мисли,
ноћ је, а певају славуји.
Пише се црно, дечаку пијаном.
Кораци испод стрехе,
твоји кораци у крађу крећу.
Искусни принц и виолина.
Немоћно дрхтим.
Бес кључа на реалност света,
ноћ је јунска, а липа цвета
и шерпе по путу вуку деца.
Песме вену од жеља,
грешне мисли троше тело.
Биће весеља,
чим пожелим спас у промени.
Биће радости,
кад заборавим гадости
и у бекство кренем.
Звук виолине кишу разгони.
Све истине кад ти поклоним,
бићу празан и вoлeћу тај пораз.
Звук виолине уморне одмара.
Поток је нов, корак лак,
а дечак смео.
Твоје усне другог љубе,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
Бес кључа на реалност света,
ноћ је јунска, а липа цвета
и шерпе по путу вуку деца...
© Љубодраг Обрадовић
