август 16, 2015 у 14:19

Влада Србије је у четвртак усвојила предлог за опозив три амбасадора и именовање десет нових. Опозвани су, због истека мандата, амбасадори из Шведске, Норвешке и Португалије, а именовани су амбасадори у Немачкој, Хрватској, Грчкој, Португалији, Норвешкој, Аргентини, Либану, Саудијској Арабији, Катару и Индонезији. И то је све што министар спољних послова Ивица Дачић сме да каже о кадровским решењима у дипломатији (о којима је, иначе, претходних дана у медијима било доста спекулација) јер је правило да се о именима говори тек пошто се добије агреман од државе домаћина.

У разговору за „Политику“ шеф српске диполоматије и први потпредседник Владе најављује и да ће до краја године бити именовано још двадесетак амбасадора и генералних конзула, а у наредним недељама ће бити нових предлога за та места. Тиме ће бити попуњена сва до сада упражњена места на челу дипломатско-конзуларних представништава (ДКП).

-Нико није опозван пре истека мандата и за сада нема потребе за тим. То ће се догађати изузетно ретко, у случајевима када дође до неке грешке у раду. Поред тога, изузетно ретко се користи пракса да амбасадор остане дуже него што му је мандат. И, треће, залагаћемо се да се заиста само изузетно на тим руководећим местима налазе људи који су у пензији. То значи да желимо реформу дипломатије, обнову дипломатског кадра…

Колико имате пензионера на амбасадорским позицијама?

Двадесет, од укупно 98 ДКП, плус конзулат у Стразбуру и Културно-информативни центар у Паризу. Петина, дакле. То није сметња да неко буде амбасадор, али то треба да буде изузетак.

У нашем случају се баш не би могло рећи да је изузетак?

Зато и кажем. Зато и желимо да то буде са одређеним оправдањем. Значи, уколико је реч о потреби службе или о везама и угледу које та личност има у одређеним земљама. Сигурно да ми нећемо укинути ту врсту ангажовања људи, али ће тога бити све мање и мање.

О реформи дипломатије говорио је и ваш претходник Иван Мркић, па су за 21 месец његовог мандата постављена 54 амбасадора, конзула, шефа мисија, а ви сте до сада поставили четири.

И сада још десет.

Зашто се тако тешко договарате, је ли ствар у квотама које имају коалициони партнери?

Не, Нема ту квота, то не постоји.

А је ли тачно да постоји листа с именима ко је кога предложио у дипломатске мисије? Рецимо, како је „Политика“ незванично сазнала, да је Расим Љајић предложио Емира Елфића за Либан, Томислав Николић свог саветника Оливера Антића за Португалију, Александар Вучић је сам рекао да је његов избор Душан Црногорчевић који иде у Берлин…

Па да, али то нису партијски предлози. Не постоји по партијској линији никакав кључ нити критеријум ко треба кога да запосли. Ја нисам довео овде у МСП никога из СПС.

А постоји ли та листа?

Не, не постоји. Постоје разговори о томе. И као што сте ви сами објављивали на основу ваших извора који понекад и нису тако поуздани, има таквих састанака и тих састанака ће бити и даље. Ми смо се у принципу договорили о начину како ће то даље функционисати.

Шта је с добром праксом која је некад постојала, како кажу дипломате, да се свако после истека мандата врати у Београд на неко време?

Та пракса и даље постоји.

Али ми видимо да неки људи иду с једног на друго амбасадорско место.

То је само у изузетним случајевима, због потребе службе.

Па је тако потребно да Ана Урошевић из Рима иде у Брисел?

Ја нисам поменуо ниједно име, нити сам потврдио да је тачно. А кад је реч о Црногорчевићу, пошто је то име које је поменуо премијер – дуго је решење за то место тражено ван дипломатских кругова и ово је решење које долазу из нашег Министарства и то је тај пример позитивног изузетка. Говори језик, добар дипломата, потреба службе,без обзира, дакле, што је отишао у пензију и сад је амбасадор у Шведској коме истиче мандат. Такви изузеци су оправдани.

Какве су шансе да зауставите пријем Косова у Унеско?

Седница Извршног савета Унеска је у октобру, а седница Генералне конференције која доноси ту одлуку је у новембру. Генерална конференција доноси коначну одлуку двотрећинском већином гласова. Али, не рачунају се уздржани. То се ставља на дневни ред на предлог Извршног савета, који одлуке доноси простом већином. Рачунају се такође само они који су гласали за или против. То значи да је теоретски могуће да се с веома малим бројем гласова донесе одлука која нама не би одговарала. У Извршном савету је однос изузетно неповољан за нас зато што од 58 чланица, 33 су признале Косово. На Ирини Боковој, директорки Унеска, сада је да донесе одлуку хоће ли предложити стављање те тачке на дневни ред Извршног савета или не.