Za naš magazin govorio je zamenik predsednice Skupštine grada Kruševca, Siniša Maksimović koji je, oslanjajući se na višedecenijsko političko iskustvo, napravio osvrt na rad lokalnog parlamenta u aktuelnom mandatu, način donošenja odluka i funkcionisanje skupštinskog života. U razgovoru se osvrnuo i na nivo političkog dijaloga, ulogu odbornika u kreiranju javnih politika, kao i na izazove sa kojima se lokalne institucije suočavaju u savremenim političkim okolnostima

Sagovornik je govorio i o širem društvenom i ekonomskom razvoju Kruševca, povlačeći paralele između perioda industrijskog uspona grada tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i današnje privredne situacije. Kroz lična sećanja i političko iskustvo, osvrnuo se na ključne istorijske i političke promene koje su, prema njegovoj oceni, oblikovale privredni i društveni život grada, ali i na očekivanja od budućeg razvoja lokalne zajednice.

Kako biste ocenili kvalitet rada Skupštine u ovom mandatu?

– U toku ovog mandata održano je 19 sednica Skupštine grada Kruševca, što je više u odnosu na pojedine prethodne mandate. Razmatran je veliki broj tema od značaja za grad i njegove građane, a pojedine sednice imale su i do 70 tačaka dnevnog reda, zbog čega su zasedanja trajala do ranih jutarnjih časova. Najvažnija akta koja Skupština donosi su budžet grada i program razvoja. U ovom, kao i u nekoliko prethodnih saziva od 2012. godine, budžetska sredstva su iz godine u godinu uvećavana, što je omogućilo ulaganja u infrastrukturu, unapređenje uslova u ustanovama kulture, obrazovanju, zdravstvu i drugim oblastima. Posebna pažnja bila je usmerena na razvoj seoskih područja, pre svega kroz izgradnju puteva i unapređenje vodosnabdevanja.

Na koji način se određuju prioriteti koji dolaze na dnevni red sednica?

– Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća, izvršnog organa, i on je odgovoran za predlaganje i praćenje realizacije odluka koje donosi Skupština. Često se održavaju sastanci sa rukovodstvima preduzeća i ustanova, načelnicom Gradske uprave i pojedinim gradskim službama, na kojima se sagledavaju prioriteti. Najuži tim gradskog rukovodstva zatim predlaže tačke Gradskom veću, koje ih razmatra i prosleđuje Skupštini na usvajanje. Odborničke grupe takođe mogu predlagati tačke dnevnog reda koje Skupština može razmatrati. Priprema sednice je ozbiljan i zahtevan posao, a najviše odgovornosti imaju predsednica Skupštine, zamenik predsednice, sekretar, zamenik sekretara i nadležna skupštinska služba Gradske uprave.

Kao zamenik predsednice Skupštine, gde vidite svoju ključnu ulogu – u organizaciji rada, vođenju debate ili posredovanju između političkih stranaka?

– Zamenik predsednice Skupštine zamenjuje predsednicu u slučaju njenog odsustva ili sprečenosti da obavlja dužnost. Tokom sednice učestvujem kao i svaki odbornik, a predsedavam kada predsednica zatraži reč. Takođe, učestvujem u pripremi sednica i u dogovorima sa šefovima odborničkih grupa o realizaciji tačaka dnevnog reda, kao i u poslovima za koje me predsednica konkretno zaduži. Odborničke grupe se pojedinačno dogovaraju o svojim nastupima, a odbornici mogu uložiti amandmane po tačkama dnevnog reda kako bi se poboljšale odluke ili ispravili eventualni nedostaci. Pre sednice, amandmani se razmatraju u Gradskom veću koje ih prihvata ili odbacuje, a o rezultatima se obaveštava Skupština.

Kako ocenjujete nivo političkog dijaloga između vlasti i opozicije i šta bi konkretno moglo da unapredi kulturu rasprave u skupštinskoj sali?

– Postoje nesporazumi između vladajuće većine i opozicionih grupa, što je posebno vidljivo u poslednjih godinu i po dana, od kako su se političke prilike usložile. Sve teme treba razmatrati u okviru institucija, a opozicija i druge grupe imaju pravo da predlažu pitanja i traže dijalog, ali ne i da zaustavljaju normalno funkcionisanje rada Skupštine i života građana.

Što se tiče kulture rasprave, svaki odbornik treba da vodi računa o svom ponašanju u skupštinskoj sali, grupaciji koju predstavlja i poslovima na kojima radi. Dešava se da neki opozicioni odbornici reaguju dobacivanjima ili drugim načinima koji otežavaju rad sednice, i to je aspekt koji može biti unapređen kako bi rasprava bila konstruktivnija.

Pošto pratite politički život decenijama, da li je Skupština danas snažnija institucija nego ranije i koliko se, po Vašem mišljenju, promenio Kruševac u odnosu na period pre 30 godina?

– Svaki novi saziv Skupštine donosi nove ideje i nastoji da unapredi rad institucije. Prioritet nam je odgovornost prema građanima koji nas biraju, kao i da se rasprava vodi u konstruktivnom duhu. Odbornici zastupaju stavove svojih grupa, ali interesi građana i razvoj grada uvek treba da budu na prvom mestu.

Razvoj Kruševca je tokom poslednjih decenija vidljiv u više oblasti, posebno nakon perioda ekonomskih izazova. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u gradu je radilo oko 45.000 ljudi, a lokalna preduzeća bila su značajan ekonomski oslonac. Radnici su primali redovne plate, topli obrok i regres za godišnje odmore.

U to vreme, zaposleni su učestvovali u finansiranju infrastrukturnih projekata, kroz samodoprinose, kao što su vodovod, škole i zdravstveni objekti. Postojala su i preduzeća koja su direktno gradila određene objekte. Neki radnici su dobijali stanove od svojih preduzeća, što je doprinelo razvoju naselja kao što su Ujedinjene nacije, Rasadnik, Bare, 6 kula, centar grada…

Period raspada Jugoslavije doneo je brojne izazove za Srbiju, uključujući ekonomske i društvene posledice širom regiona. Tokom devedesetih godina, zemlja je prolazila kroz težak period usled NATO agresije. Razorili su Srbiju bez razloga – mostove, bolnice, a ljudski gubici su posebno nenadoknadivi. To je trebalo izdržati.

Situacija na Kosovu i Metohiji takođe je bila izazovna, sa političkim pritiscima, koji su i danas prisutni, i potrebom za međunarodnim dijalogom o statusu regiona.

Potom dolazi 5. oktobar. Smatram da je tadašnji DOS kod dela građana, posebno radnika, stvorio očekivanja da će ekonomska situacija brzo biti bolja. Mnogi su u to poverovali, ali su usledile posledice koje su dovele do gubitka radnih mesta, a brojna preduzeća su u procesu privatizacije prodavana po veoma niskim cenama, što je ostavilo trajne posledice po privredu.

U Kruševcu, kao pozitivan primer, izdvojio bih Trayal Korporaciju koja je takođe prošla kroz neuspešnu privatizaciju, nakon čega je ponovo došla pod upravljanje države. U periodu privatnog vlasništva kompanija je bila u teškom stanju, a bilo je potrebno mnogo rada, znanja i truda da se proizvodnja obnovi. Danas zapošljava više od 1.500 radnika.

Smatram da su gradska rukovodstva u poslednjih petnaestak godina dala značajan doprinos razvoju Kruševca, kroz izgradnju novih fabrika i proizvodnih pogona, kao i podršku malim privrednicima, uz pomoć države Srbije. Verujem da je važno da se taj razvojni trend nastavi i da građani podrže projekte koji doprinose daljem razvoju grada.

Socijalistička partija Srbije prošla je različite političke faze od devedesetih do danas – kako objašnjavate tu transformaciju i šta smatrate njenom današnjom političkom ulogom?

– Socijalistička partija Srbije je od osnivanja nastojala da zastupa interese građana. Bili smo na vlasti u veoma teškom periodu koji su obeležili raspad Jugoslavije, međunarodne sankcije i NATO agresija, što je donelo težak životni standard i brojne ekonomske probleme za stanovništvo, uključujući nestašice, neredovne plate i penzije.
I pored toga, značajan deo građana je u tim okolnostima pružao podršku SPS-u, smatrajući da tadašnje državno i partijsko rukovodstvo deluje u interesu očuvanja države. Hapšenje predsednika stranke i njegovo izručenje Haškom tribunalu uticalo je na dalji razvoj i poziciju partije.

Nova faza počinje 2006. godine izborom Ivice Dačića za predsednika stranke, kada je SPS organizaciono stabilizovan i dobio novu političku energiju. Danas sebe vidimo kao državotvornu stranku i na tu ulogu smo ponosni.

Od 2008. godine učestvujemo u vršenju vlasti i smatramo da smo u tom periodu nastojali da budemo na strani građana. Iako smo manja politička stranka, trudimo se da budemo kooperativan koalicioni partner, usmeren na jačanje institucija i stvaranje boljih uslova za život građana, što predstavlja i osnovu našeg političkog programa.

Jedan broj članova je u međuvremenu napustio stranku, koji se u narodu nazivaju preletačima, ali smo zadržali saradnju sa dugogodišnjim partnerima, pre svega sa Jedinstvenom Srbijom, sa kojom imamo korektne odnose i zajedničke nastupe na izborima. Očekujem da Socijalistička partija Srbije u narednom periodu ojača kroz veće poverenje građana.

Već duži niz godina nalazimo se u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, kako na nivou Republike Srbije, tako i u Kruševcu. Saradnju ocenjujemo kao korektnu i zasnovanu na podršci politici za koju smatramo da ima podršku većine građana. Podržavamo i rad republičkog rukovodstva na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Na osnovu Vašeg višedecenijskog političkog iskustva, šta biste danas uradili drugačije i koji savet biste dali mlađim političarima?

– Vrlo je nezahvalno davati savete današnjoj mladoj generaciji. Svestan sam da ih očekuje mnogo rada, učešća u političkom životu i profesionalnog napredovanja u različitim oblastima. Poželeo bih im pre svega još bolje uslove za školovanje, zapošljavanje i osnivanje porodica.

Nikola Lazić