Поштована председнице,
Поштовани господине министре са сарадницима,
Поштоване колеге народни посланици,
Данас ћу као овлашћени представник посланичке групе Социјалистичке партије Србије говорити о закону о изменама и допунама закона о туризму, који сматрам изузетно важним, пре свега због чињенице да је туризам велика развојна шанса Србије и да треба да буде један од најважнијих развојних праваца Србије.
Измене закона о којима данас говоримо представљају унапређење неких законских решења, али и усклађивање са правом европске уније и прописима земаља у окружењу. Измена неких решења резултат је , како се то каже у образложењу, анализе стања на туристичком тржишту и уочавања проблема са којима се суочава туристичка привреда и други субјекти чија је делатност непосредно повезана са туризмом.
Као и у другим привредним делатностима и у туризму један од приоритетних задатака јесте смањење сиве економије. У том циљу законом се врши прерасподела права, обавеза и овлашћења инспекцијских служби, тако што се локалној самоуправи, односно овлашћеним инспекцијским органима локалне самоуправе поверавазнатан део надзора над применом закона. Поред тога, регистар туризма који ће водити агенција за привредне регистре треба да евидентира све субјекте, од туристичких места до туристичких водича, пратилаца и других. Зато је добро што се прецизније дефинишу постојећи и уводе нови појмови. Законом се такође даје шири простор локалним туристичким организацијама и туристичкој организацији србије да учествује и у креирању и у промоцији и валоризацији туристичке понуде.
Сложићемо се сви да су улагања у промоцију туризма србије деценијама била симболична, а некада их није ни било. Чак су поједине локалне самоуправе ускраћивале средства или су жестоко критиковале локалне туристичке организације за сваки утрошени динар. А онда се наравно и шира јавност обрушавала на њих. Морамо реафирмисати улогу и положај туристичких организација, које имају задатак да представе и промовишу туристичке локалне туристичке потенцијале и боре се за њихову валоризацију. Добро законско решење је и то што ће ради подстицања развоја туризма у буџету републике Србије, поред осталог, обезбеђивати додатна средства и за учешће у финансирању промотивних активности туристичких дестинација и туристичких места, туристичко-културних и туристичких манифестација у земљи и иностранству, за програме едукације и усавршавања вештина запослених у туризму као и за подстицање унапређења туристичког промета домаћих туриста и организованог туристичког промета страних туриста на територији републике Србије.
Дакле, закон треба да обезбеди одговорно, успешно и ефикасно управљање развојем туризма, али и већу ефикасност у раду свих туристичких субјеката који учествују у формирању и пласману туристичке понуде Србије.
У том светлу посматрам и опредељење владе републике Србије да се на још озбиљнији начин посвети туристичкој привреди и туристичком развоју. Измене и допуне закона о туризму о коме данас говоримо управо видим као такав државни циљ.
Да Србија треба да улаже у туризам и да може обезбедити још боље место на туристичкој мапи европе говори и стални тренд раста туристичког промета а посебно све већи девизни прилив од туризма. У 2014. години Србија је остварила 1,1 милијарду долара од туризма. Овом позитивном тренду допринела је боља позиција србије као државе, као безбедне и туристички атрактивне дестинације, али и визна либерализација која је омогућила већи број иностраних туриста. Овакви позитивни трендови треба да буду снажан мотив и држави да улаже у ову привредну грану и самој туристичкој привреди да се развија и унапређује квалитет своје понуде. А држава је та која треба повољним законским оквиром и одабраним стимулативним мерама да подстиче развој туризма, који поред пољопривреде остварује највећи директни девизни прилив.
Када говорим о подстицајним мерама похвалио бих меру наше владе под називом „моја србија“ којом су ваучерима стимулисани грађани Србије да летују у Србији. Овом мером директно се утиче на повећање домаћег туристичког промета , на већу искоришћеност смештајних капацитета и оно што је важно на смањењее одлива девизних средстава из земље.
Ми социјалисти подржавамо ову меру и мислим да би ово требало да постане једна од дугорочнијих подстицајних мера, као што у трговини имамо акцију „купуј домаће“, коју такође подржавам. Србија мора да заштити своју производњу и своје тржиште. Уосталом, и велике државе европе штите првенствено домаћу производњу и домаће услуге. И једна развијена немачка остварује од домаћег туризма чак 70% туристичког промета, јер подстиче домаћи туризам.
Поштоване колеге, Законом о туризму регулише се и доношење стратегије развоја туризма као стратешког развојног документа. До краја ове године требало би донети нову националну стратегију развоја туризма за период 2015-2025. године којом би требало утврдити и нове развојне циљеве. Туризам треба да постане и један од чинилаца уравнотеженог регионалног развоја. А то је могуће јер саваки регион србије има неки вредан туристички потенцијал око кога се може формирати квалитетна туристичка понуда. Дакле, стратегија треба да отвори нове могућности за развој недовољно развијених туристичких регија.
Знамо да је по досадашњим ефектима србија као туристичка земља препозната по Београду, Копаонику, Златибору, Врњачкој бањи, али и Драгачевској труби, Егзиту.
Посебно бих скренуо пажњу на значај планинског центра Копаоник који је највећи и најопремљенији туристички производ србије. И лично сам учествовао у изградњи туристичке понуде копаоника градећи и руководећи неко време. Копаоник је читава туристичка регија која треба да се развија интегрално и одрживо. То је и национални парк са заштићеним природним добрима, у подножју су бање, Јошаничка, Луковска, нешто даље Пролом, Куршумлијкса и друге. у окружењу су бројни споменици културе, најзначајнији средњевековни манастири Студеница, Жича, затим долина јоргована а ту је и изузетно атрактивно подручје Голије која представља реалан и перспективан туристички производ и развој свих ових потенцијала мора се посматрати интегрално. Копаоник би као туристичку дестинацију требало инвестиционо заокружити изградњом још неких садржаја како би се остварио потпун економски ефекат досадашњих улагања.ту пре свега мислим на изградњу још две гондоле, једну из правца Брзећа и другу из правца Рашке.на тај начин ставили би се у функцију повезивањем са скијалиштем изграђени капацитети у Брзећу и на падинама ка раској и створили услови за даље инвестирање на овим подручијима, сто у врло кратком времену мозе донети око 1000 новозапослених у овом крају. У том контексту треба приступити изградњи и заштитне баријере на путу код сребрнца како би се избегло често затварање овог путног правца због снежних наноса.
Али, осим афирмисаним дестинацијама, србија мора да се посвети и развоју нових, и да при том води рачуна о равномернијем развоју неразвијених подручја. Готово по правилу у неразвијеним подручјима има много туристичких потенцијала. Да поменем Власину и Јастребац као изузетан потенцијал и за летњи и зимски туризам. На жалост, Власина је једини планински туристички центар који нема жичару. Затим Врањску, Сијаринску, Бујановачку бању које су потпуно неискоришћене, а поседују огромно приридно богатство. Термалне воде са великим потенцијалом. На пример, Сијаринска бања има 26 минералних извора, има једини природни гејзир на континенту, а толико је скромно опремљена. Да онолике термалне воде високе температуре отичу у реку не би дозволиле ни развијеније земље.
Ми имамо лидере у бањском туризму . То су пре свега Врњачка бања, која поред Београда, Златибора и Копаоника има највећи туристички промет. Затим Соко бања, Буковичка бања, Јунаковић бања, али имамо и ове мале и неразвијене бање са изворима термалних вода великог капацитета са преко 200 литара у секундикоје које треба афирмисати, обезбедити инвестиције и ставити у функцију неискоришћене потенцијале. Знамо да квалитетног туризма нема без добре саобраћајне и туристичке инфраструктуре, тако да и тај аспект треба сагледавати кроз туристичка планска акта. Конкретно, у бањама је потребно модернизовати туристичку инфраструктуру и садржаје. Ту мислим пре свега на изградњу спа и фитнес центара као модерног и конкурентног садржаја. Држава би с обзиром на потенцијале бања могла да примени исти развојни модел као код скијалишта.
Да поменем и друге видове туризма који су велика развојна шанса. Србија је транзитна земља и од транзитног туризма морала би више да добија. Али да би сте били конкурентни морате имати квалитетан и добро осмишљен производ. Туризам је радно интензивна и ниско акумулативна грана. Зато је његов развој шанса за запошљавање великог броја људи. Тако треба посматрати и развој свих видова туризма: планински , здравствени, културни, конгресни, транзитни, сеоски, ловни, наутички. Као значајан фактор развоја туризма подвукао бих угоститељску привреду. Знамо да је хотелијерска привреда есенцијални део туристичке дестинације, скоро 60 % прихода остваре хотелијери. Зато је важно и њу стимулисати, афирмисати. У Србији је до 1.августа 2015. године категорисано327 хотела, а има их много више. Они који се нису категорисали сматрају да је правилник о категоризацији у неким елементимастрожији од истих у многим земљама Европске уније. Да подсетим да је са категоризацијом хотелапочело 1994. године када је уређује ова област први пут уређена законом о туризму. Можда би било добро размислити и о увођењу добровољње категоризације ресторана, што би сигурно повећало квалитет у гастрономији.
Затим да поменем и предлог наших хотелијера који су носиоци рецептиве да се размисли о законској могућности да се део боравишне таксе, рецимо 10%, остави хотелима и другим објектима који ту таксу убирају, наплаћују и уплаћују у локални буџет. Услов би био да се тај износ користи за промотивне активности хотелаодносно објекта. Ова мера би била веома значајан потстицај хотелијерима да своју понуду што боље пласирају на домаћем и међународном тржишту. Тиме би се увећао профит хотелијера а уједно и приход буджета Републике Србије. Важно питање је и питање кадрова у хотелијерству и туризму. Кадрови се морају имати модерна знања али и проћи кроз озбиљне практичне програме како би одговорили потребама савременог туристе пробирљивих захтева, зато можда треба ускладити програме бројних високошколских установа које образују туристичке и угоститељске кадрове. Тренутно Србији треба више угоститељских кадрова него туристичких менаџера.
Искористио бих прилику да поменем још један проблем. То је дечји и омладински туризам. Њему и у развојним документима и закону треба посветити посебну и дужну пажњу. Можда је чак појам дечјег и омладинског туризма могао бити дефинисан и чланом 3. Закона. Затим ту је проблем и са организовањем и споровђењем екскурзија. То је неки вид образовног дечјег и омладинског туризма. Познато је да за школе и агенције постоје велика ограничења због примене закона о јавним набавкама, тако да се због понављања тендераи дугих рокова веома често екскурзије и не реализују. То питање није предмет овог закона, али га треба адекватно решити. И још један предлог у вези са екскурзијама. Молио бих све школе и организаторе екскурзија да програме праве пре свега за Србију, да не буде да деца боље познају Грчку, Италију или неку трећу земљу, а у својој незнају ни где се налази Студеница. О томе би стварно требало водити рачуна.
И на крају да истакнем један успех наших туристичких радника. Пре неколико дана, 27. Септембра на светски дан туризма туристичка организација србије доделила је највиша годишња признања туристичким посленицима. И то је прави квалитет. Честитао бих овом приликом свим добитницима награде „туристички цвет“. То је знак да Србија може да достигне високи квалитет у свим сегментима туризма. А то може не само зато што има објекте, већ зато што има људе са срцем, гостољубиве и отворене.
Поштовани господине министре са сарадницима,
Поштоване колеге народни посланици,
Данас ћу као овлашћени представник посланичке групе Социјалистичке партије Србије говорити о закону о изменама и допунама закона о туризму, који сматрам изузетно важним, пре свега због чињенице да је туризам велика развојна шанса Србије и да треба да буде један од најважнијих развојних праваца Србије.
Измене закона о којима данас говоримо представљају унапређење неких законских решења, али и усклађивање са правом европске уније и прописима земаља у окружењу. Измена неких решења резултат је , како се то каже у образложењу, анализе стања на туристичком тржишту и уочавања проблема са којима се суочава туристичка привреда и други субјекти чија је делатност непосредно повезана са туризмом.
Као и у другим привредним делатностима и у туризму један од приоритетних задатака јесте смањење сиве економије. У том циљу законом се врши прерасподела права, обавеза и овлашћења инспекцијских служби, тако што се локалној самоуправи, односно овлашћеним инспекцијским органима локалне самоуправе поверавазнатан део надзора над применом закона. Поред тога, регистар туризма који ће водити агенција за привредне регистре треба да евидентира све субјекте, од туристичких места до туристичких водича, пратилаца и других. Зато је добро што се прецизније дефинишу постојећи и уводе нови појмови. Законом се такође даје шири простор локалним туристичким организацијама и туристичкој организацији србије да учествује и у креирању и у промоцији и валоризацији туристичке понуде.
Сложићемо се сви да су улагања у промоцију туризма србије деценијама била симболична, а некада их није ни било. Чак су поједине локалне самоуправе ускраћивале средства или су жестоко критиковале локалне туристичке организације за сваки утрошени динар. А онда се наравно и шира јавност обрушавала на њих. Морамо реафирмисати улогу и положај туристичких организација, које имају задатак да представе и промовишу туристичке локалне туристичке потенцијале и боре се за њихову валоризацију. Добро законско решење је и то што ће ради подстицања развоја туризма у буџету републике Србије, поред осталог, обезбеђивати додатна средства и за учешће у финансирању промотивних активности туристичких дестинација и туристичких места, туристичко-културних и туристичких манифестација у земљи и иностранству, за програме едукације и усавршавања вештина запослених у туризму као и за подстицање унапређења туристичког промета домаћих туриста и организованог туристичког промета страних туриста на територији републике Србије.
Дакле, закон треба да обезбеди одговорно, успешно и ефикасно управљање развојем туризма, али и већу ефикасност у раду свих туристичких субјеката који учествују у формирању и пласману туристичке понуде Србије.
У том светлу посматрам и опредељење владе републике Србије да се на још озбиљнији начин посвети туристичкој привреди и туристичком развоју. Измене и допуне закона о туризму о коме данас говоримо управо видим као такав државни циљ.
Да Србија треба да улаже у туризам и да може обезбедити још боље место на туристичкој мапи европе говори и стални тренд раста туристичког промета а посебно све већи девизни прилив од туризма. У 2014. години Србија је остварила 1,1 милијарду долара од туризма. Овом позитивном тренду допринела је боља позиција србије као државе, као безбедне и туристички атрактивне дестинације, али и визна либерализација која је омогућила већи број иностраних туриста. Овакви позитивни трендови треба да буду снажан мотив и држави да улаже у ову привредну грану и самој туристичкој привреди да се развија и унапређује квалитет своје понуде. А држава је та која треба повољним законским оквиром и одабраним стимулативним мерама да подстиче развој туризма, који поред пољопривреде остварује највећи директни девизни прилив.
Када говорим о подстицајним мерама похвалио бих меру наше владе под називом „моја србија“ којом су ваучерима стимулисани грађани Србије да летују у Србији. Овом мером директно се утиче на повећање домаћег туристичког промета , на већу искоришћеност смештајних капацитета и оно што је важно на смањењее одлива девизних средстава из земље.
Ми социјалисти подржавамо ову меру и мислим да би ово требало да постане једна од дугорочнијих подстицајних мера, као што у трговини имамо акцију „купуј домаће“, коју такође подржавам. Србија мора да заштити своју производњу и своје тржиште. Уосталом, и велике државе европе штите првенствено домаћу производњу и домаће услуге. И једна развијена немачка остварује од домаћег туризма чак 70% туристичког промета, јер подстиче домаћи туризам.
Поштоване колеге, Законом о туризму регулише се и доношење стратегије развоја туризма као стратешког развојног документа. До краја ове године требало би донети нову националну стратегију развоја туризма за период 2015-2025. године којом би требало утврдити и нове развојне циљеве. Туризам треба да постане и један од чинилаца уравнотеженог регионалног развоја. А то је могуће јер саваки регион србије има неки вредан туристички потенцијал око кога се може формирати квалитетна туристичка понуда. Дакле, стратегија треба да отвори нове могућности за развој недовољно развијених туристичких регија.
Знамо да је по досадашњим ефектима србија као туристичка земља препозната по Београду, Копаонику, Златибору, Врњачкој бањи, али и Драгачевској труби, Егзиту.
Посебно бих скренуо пажњу на значај планинског центра Копаоник који је највећи и најопремљенији туристички производ србије. И лично сам учествовао у изградњи туристичке понуде копаоника градећи и руководећи неко време. Копаоник је читава туристичка регија која треба да се развија интегрално и одрживо. То је и национални парк са заштићеним природним добрима, у подножју су бање, Јошаничка, Луковска, нешто даље Пролом, Куршумлијкса и друге. у окружењу су бројни споменици културе, најзначајнији средњевековни манастири Студеница, Жича, затим долина јоргована а ту је и изузетно атрактивно подручје Голије која представља реалан и перспективан туристички производ и развој свих ових потенцијала мора се посматрати интегрално. Копаоник би као туристичку дестинацију требало инвестиционо заокружити изградњом још неких садржаја како би се остварио потпун економски ефекат досадашњих улагања.ту пре свега мислим на изградњу још две гондоле, једну из правца Брзећа и другу из правца Рашке.на тај начин ставили би се у функцију повезивањем са скијалиштем изграђени капацитети у Брзећу и на падинама ка раској и створили услови за даље инвестирање на овим подручијима, сто у врло кратком времену мозе донети око 1000 новозапослених у овом крају. У том контексту треба приступити изградњи и заштитне баријере на путу код сребрнца како би се избегло често затварање овог путног правца због снежних наноса.
Али, осим афирмисаним дестинацијама, србија мора да се посвети и развоју нових, и да при том води рачуна о равномернијем развоју неразвијених подручја. Готово по правилу у неразвијеним подручјима има много туристичких потенцијала. Да поменем Власину и Јастребац као изузетан потенцијал и за летњи и зимски туризам. На жалост, Власина је једини планински туристички центар који нема жичару. Затим Врањску, Сијаринску, Бујановачку бању које су потпуно неискоришћене, а поседују огромно приридно богатство. Термалне воде са великим потенцијалом. На пример, Сијаринска бања има 26 минералних извора, има једини природни гејзир на континенту, а толико је скромно опремљена. Да онолике термалне воде високе температуре отичу у реку не би дозволиле ни развијеније земље.
Ми имамо лидере у бањском туризму . То су пре свега Врњачка бања, која поред Београда, Златибора и Копаоника има највећи туристички промет. Затим Соко бања, Буковичка бања, Јунаковић бања, али имамо и ове мале и неразвијене бање са изворима термалних вода великог капацитета са преко 200 литара у секундикоје које треба афирмисати, обезбедити инвестиције и ставити у функцију неискоришћене потенцијале. Знамо да квалитетног туризма нема без добре саобраћајне и туристичке инфраструктуре, тако да и тај аспект треба сагледавати кроз туристичка планска акта. Конкретно, у бањама је потребно модернизовати туристичку инфраструктуру и садржаје. Ту мислим пре свега на изградњу спа и фитнес центара као модерног и конкурентног садржаја. Држава би с обзиром на потенцијале бања могла да примени исти развојни модел као код скијалишта.
Да поменем и друге видове туризма који су велика развојна шанса. Србија је транзитна земља и од транзитног туризма морала би више да добија. Али да би сте били конкурентни морате имати квалитетан и добро осмишљен производ. Туризам је радно интензивна и ниско акумулативна грана. Зато је његов развој шанса за запошљавање великог броја људи. Тако треба посматрати и развој свих видова туризма: планински , здравствени, културни, конгресни, транзитни, сеоски, ловни, наутички. Као значајан фактор развоја туризма подвукао бих угоститељску привреду. Знамо да је хотелијерска привреда есенцијални део туристичке дестинације, скоро 60 % прихода остваре хотелијери. Зато је важно и њу стимулисати, афирмисати. У Србији је до 1.августа 2015. године категорисано327 хотела, а има их много више. Они који се нису категорисали сматрају да је правилник о категоризацији у неким елементимастрожији од истих у многим земљама Европске уније. Да подсетим да је са категоризацијом хотелапочело 1994. године када је уређује ова област први пут уређена законом о туризму. Можда би било добро размислити и о увођењу добровољње категоризације ресторана, што би сигурно повећало квалитет у гастрономији.
Затим да поменем и предлог наших хотелијера који су носиоци рецептиве да се размисли о законској могућности да се део боравишне таксе, рецимо 10%, остави хотелима и другим објектима који ту таксу убирају, наплаћују и уплаћују у локални буџет. Услов би био да се тај износ користи за промотивне активности хотелаодносно објекта. Ова мера би била веома значајан потстицај хотелијерима да своју понуду што боље пласирају на домаћем и међународном тржишту. Тиме би се увећао профит хотелијера а уједно и приход буджета Републике Србије. Важно питање је и питање кадрова у хотелијерству и туризму. Кадрови се морају имати модерна знања али и проћи кроз озбиљне практичне програме како би одговорили потребама савременог туристе пробирљивих захтева, зато можда треба ускладити програме бројних високошколских установа које образују туристичке и угоститељске кадрове. Тренутно Србији треба више угоститељских кадрова него туристичких менаџера.
Искористио бих прилику да поменем још један проблем. То је дечји и омладински туризам. Њему и у развојним документима и закону треба посветити посебну и дужну пажњу. Можда је чак појам дечјег и омладинског туризма могао бити дефинисан и чланом 3. Закона. Затим ту је проблем и са организовањем и споровђењем екскурзија. То је неки вид образовног дечјег и омладинског туризма. Познато је да за школе и агенције постоје велика ограничења због примене закона о јавним набавкама, тако да се због понављања тендераи дугих рокова веома често екскурзије и не реализују. То питање није предмет овог закона, али га треба адекватно решити. И још један предлог у вези са екскурзијама. Молио бих све школе и организаторе екскурзија да програме праве пре свега за Србију, да не буде да деца боље познају Грчку, Италију или неку трећу земљу, а у својој незнају ни где се налази Студеница. О томе би стварно требало водити рачуна.
И на крају да истакнем један успех наших туристичких радника. Пре неколико дана, 27. Септембра на светски дан туризма туристичка организација србије доделила је највиша годишња признања туристичким посленицима. И то је прави квалитет. Честитао бих овом приликом свим добитницима награде „туристички цвет“. То је знак да Србија може да достигне високи квалитет у свим сегментима туризма. А то може не само зато што има објекте, већ зато што има људе са срцем, гостољубиве и отворене.